Autor: Natalija Paunović

Svako jutro je neka nova prilika i novi početak, u svakom mi započnemo, dovršimo i doradimo neku nama bitnu priču. Mnogi ljudi su ove činjenice svesni, a mnogi ne. Ali, koliko vas je svesno da svako od nas ima svoju bajku?

Svi mi imamo svoju, prema sebi krojenu, savremenu bajku. Ona se ogleda u svim našim maštanjima, ciljevima, ambicijama, ideologijama i željama. Kroz život mi je dograđujemo, menjamo i paralelno je često i nesvesno ljudima pričamo, nazivajući je iskustvom ili sećanjima. Ali, da li ikom od vas bajka počinje stereotipnim “Nekada davno…”

Verovatno je većina nas svoje detinjstvo provela opčinjavajući se predivnim likovima iz drevnih bajki kojima je Disney udahnuo čaroliju pokretne slike. Već tada, gledajući ili slušajuči iste, mi smo donosili stavove i zaključke, rasuđivali i osuđjivali, po kriterijumima koji su od nas daleko vekovima.

Onda, dolazi period života u koji mi ulazimo sa svim našim iluzijama, u nešto burno, nepredvidivo, puno smeha, tuge, krvi ali i meda, a zove se realnost. Tada prestajemo da verujemo i u tom trenutku svet se sruši, a kasnije sazrevanjem, ponovo sve dođe na svoje. Ipak, postavlja se pitanje da li je moglo drugačije i ko je postavio tako surov izlazak iz onog najbezbrižnijeg detinjstva?

Da je moglo bolje i drugačije govori film “Grdana- zla vila” koji ulazi u suštinu ljudske psihe, koji ne osuđuje već brani i objašnjava svačije postupke. Takođe, govori o tome šta je i kako deluje istinska ljubav. Govori o tome da je ljubav nečije vreme i pažnja, a ne jedan dan i nekoliko pogleda.
I tako je meni Grdana, moj omraženi lik iz bajke, postao jedan od omiljenih u ovakvoj verziji priče. Shvatila sam da je bol koji je ona nanosila, samo vraćanje milog za drago i što je još važnije, po prvi put sam shvatila motiv njene osvete. Podsetila sam se na to da iza svakog ponašanja stoji neki razlog, ali iako sam to i ranije znala, nikada ne bih ni pomislila da to primenim na bajke koje sam pomno slušala. Nisam, zato što je to bio sistem koji sam u sebi nosila godinama, a tek nakon ovog filma sam dobila motivaciju da ga promenim.

Kada bi se naredne generacije o životu učile pomoću ovakvih bajki, ne bi se dešavala razočaranja već bi deca u svet ulazila sa pravilnijim sistemom vrednosti i razumnijim shvatanjima. Na taj način bi se ljubav merila pažnjom i predanošću, a idealan partner bi se birao prema tome da li može da vas ispuni i podrži u svemu što želite, a ne prema tome da li će mercedesom iznenada doći, odvesti vas u nepoznato i omogućiti lagodan život.

Ako se pitate da li treba osuditi Disneya ili ljude od pre trista godina? Mislim da ne. Oni su radili najbolje što su znali. Ali, treba razmisliti da li je možda danas, u 21. veku došlo vreme za kreiranje nekih novih bajki? Procenite sami, a kada dobro razmislite, dahom radosti oživite i doživite vašu životnu bajku, da biste kada zastanete na tren, znali da ste u miru, a ne u pravu.

Foto: Pixabay