Svi znamo koliko je odrastanje teško. Tu su prve simpatije, uklapanje u društvo, a i razne promene, ne samo u našoj glavi već i na našem telu.

Čak nam ni svakodnevno gledanje televizije ili čitanje modnih časopisa ne pomaže. Zapravo više nam odmaže. Čini nam se kao da vidimo da su svi savršeno građeni, imaju čista lica i prelepo obojeni ten koji mi možemo samo poželeti. Na dan nam prođe hiljadu takvih misli kroz glavu.

“Moja kosa nije dovoljno lepa kao njena” ili “Zašto mene niko ne gleda kao nju?”

Kada naše oči ugledaju razne devojke po bilbordima ili čak samo one pored kojih dnevno prolazimo odmah pomislimo kako mi nismo takve. Nedovoljno lepe. Dobre. Uvek želimo da budemo nešto što nismo. Kao da se trudimo da dokažemo sebi da ćemo biti više primećeni ako se promenimo, ako pobegnemo iz sopstvene kože. Mislimo da moramo izgledati kao drugi da bismo vredeli i iz tog razloga počinjemo da budemo nesigurni u ono što zapravo jesmo.

Ali otkriću vam nešto. Koliko god se trudili nikada neće uspeti pobeći od samih sebe. Možda u ovom trenutku to ne zvuči baš kao pomoć, ali zaista jeste tako. Što pre prihvatite ono što jeste, pre će vam biti prijatnije u sopstvenoj koži. Niko od nas nije savršen i to je činjenica. Daću vam jedan savet, koliko god ovo bude zvučalo glupo i sramotno verujte mi veoma je delotvorno.

Svaki put kada se osetite nesigurno stanite ispred ogledala i recite sebi: „Ja sam prelepa. Ja sam ono što jesam. Ja volim sebe.“ Nakon nekog vremena ćete zaista početi da verujete u to. Vi ste ono što jeste. Ja sam ono što jesam i ne želim da pobegnem od toga. Rođeni ste da budete jedinstveni, zašto onda izgledati ili imati bilo šta isto kao i svi ostali? Vi ste unikat i vi ćete možda jednog dana promeniti svet upravo zbog onoga što jeste, zato nemojte slušati sve ostale oko sebe, pratite svoj sjaj i jednog dana, kada bude bilo vreme sve će doći na svoje.

Autor: Anđela Gostinčar, Artimedia, Letnja škola novinarstva