Želim da živim punim plućima

U trenutku kada sam počela da pišem na ovu temu, prvo sam pomislila na to šta za mene znači život punim plućima. Ali, u isto vreme, shvatila sam da svako od nas ima različitu definiciju takvog života.

Primetila sam da mnogi život punim plućima opisuju kroz materijalne stvari.

Ipak, verujem da znate za one porodice koje su na okupu samo zbog imovine? Okolina misle da uživaju, da im život ne može biti bolji; samo zbog lepe kuće, automobila i ostalih, pukih stvari. Kada razmišljam o tim ljudima, shvatam i osećam da nikakav račun u banci ne može doneti neko dugoročno dobro.

Naravno da svi želimo novac i bezbrižnost na tom polju, ali ne zbog njega samog, već zbog osećaja sigurnosti koji nam daje. Zapravo, jedino čemu težimo je bezuslovna sreća. I mnogi od nas iz te potrebe prave različite greške. Međutim, da li ste sigurni da uopšte znate šta je sreća?

Zbog različitih života i iskustava koje imamo, ne posedujemo svi iste misli o sreći. Za mene je sreća baviti se poslom koji ti ne predstavlja mučnu obavezu, već poziv. Biti, imati i raditi ono što želiš, a pritom imati odlično zdravlje. Voleti i ceniti ljude oko sebe. Okružiti se prijateljima koji nemaju potrebu da osudjuju i prepričavaju svoje i tudje reakcije, već rade na sebi i svom uspehu.

I pre svega, biti slobodan- pred sobom i drugima. Imati dovoljno prostora da se odaljiš kad ti je to potrebno, a znati da te niko neće osuditi i odbaciti. Takođe, znati i da drugi imaju ista prava i biti sposoban da ih prihvatiš i voliš onakve kakvi zaista jesu.

Još nešto meni veoma važno, jeste izaći iz slepog kruga želja i ambicija. Pritom, ne definišem želje kao loše, naprotiv. Mislim da su želje predivne ako ih koristimo da bismo se osećali bolje i sa radošću ih očekivali. Međutim, ljudi često postaju robovi želja, zbog čega ću se potruditi da mi one nikad ne budu izgovor za neuspeh i neraspoloženje.

Jer, jedino ja upravljam svojim životom i odgovorna sam za sve što se u njemu dešava. Nepravedno je bilo kome pripisivati takvu odgovornost, a još nerazumnije stavljati život u tuđe ruke. Zato smatram da su sloboda i mir, najveći darovi, ali i najveći zadaci života.

Kada prebrodimo sve strahove, uverenja i zaista nam dosadi da budemo nezadovoljni i u neskladu sa sobom, krenućemo na put. Nepredvidiv i dugačak put, koji nema kraj, ali zato ima bezbroj novih početaka, koji pruža radost, ali i najvažnije lekcije. Upravo to je onaj život koji se živi na svim nivoima i voli punim plućima.

Napisala: Natalija Paunović

Foto: Guliver Thinkstock

 

Šta ti misliš o ovoj temi? Ostavi svoj komentar!

Tvoja adresa neće biti objavljena.