Koliko su štetni mitovi? Pogrešne tvrdnje o hrani mogu da naškode vašem zdravlju i raspoloženju. Da li je crveno meso stvarno kancerogeno? Da li preteran unos šećera stvarno dovodi do dijabetesa? Da li gluten stvarno tako loš?
Evo mitova za koje bi nutricionisti najviše voleli da zauvek nestanu.
Mit br. 1: Dijete nemaju efekta
Dijete imaju efekta ako im pristupate na pravi način.
Mnoge popularne dijete nemaju efekta za većinu ljudi, naročito na duže staze. To ne znači da ne postoji dijeta koja će vam odgovarati. Suština zdrave ishrane uglavnom leži u stavu. Ako ste probali dijetu koja nije uspela, moguće je da je niste držali iz pravih razloga.
Mit br. 2: Nikad ne treba da jedete hranu bogatu mastima
Činjenica: Dobre masti su zdrave za srce i mozak.
Nisu sve masti loše. Namirnice kao što su riba i koštunjavo voće sadrže ,,zdrave’’ masti koje su u stvari dobre za vaše telo i mozak. Štaviše, veći unos ovih vrsta namirnica može čak da smanji rizik od demecije.
Mit br. 3: Od zasićenih masti ćete dobiti srčanu bolest
Činjenica: Zasićene masti mogu biti deo svačije ishrane.
Ne verujte u ovaj i druge mitove o srčanim bolestima. Nije lako potpuno izbaciti zasićene masti iz ishrane, čak i ako to smanjuje rizik od srčanih bolesti. Zasićene masti nisu jedini faktor rizika i umesto da pokušavate da ih eliminišete, probajte da pored njih unosite više zdravih masti.
Mit br. 4: Zdrave namirnice su preskupe za većinu ljudi
Činjenica: Zdrava hrana je pristupačnija nego što mislite.
Pristupačna hrana nije svuda jednako dostupna. Međutim, jeftina zdrava hrana postoji ako možete da je nabavite. Voće i povrće, i sveže i konzervirano, mnoge žitarice i čak i meso su mnogo pristupačniji nego što ste možda svesni.
Mit br. 5: Od glutena se goji
Činjenica: Gluten može da iritira digestivni sistem kod nekoga, ali nije tako strašan.
Neki ljudi ne treba da unose gluten ako imaju celijakliju ili su netolerantni na gluten. Isto tako, neki ljudi odlučuju da ga izbace iz ishrane jer misle da je tako zdravije. Ne postoje naučni dokazi koji to potvrđuju. Ako se gojite, velika je verovatnoća da vam gluten nije najveći problem u ishrani.
Mit br. 6: Ako ste vegetarijanac, morate da uzimate proteine kao suplemente
Činjenica: Možete unositi dovoljno proteina a da ne jedete meso.
Ima mnogo namirnica biljnog porekla koje sadrže proteine, čak i povrće. Eliminisanje mesa iz ishrane ne znači automatski da morate da uvedete suplemente. Probajte da uvedete raznovrsne namirnice u obroke i užinu umesto suplemenata, osim ako vam doktor ili dijetetičar ne preporuče drugačije.
Mit br. 7: Od žitarica možete da se ugojite
Činjenica: Da li žitarice izazivaju gojenje ili ne, može da zavisi od njihove vrste.
Testenina, hleb i žitarice su postali pravi neprijatelji mršavljenja zato što se mnoge od ovih namirnica procesuju i pakuju uz upotrebu nezdravih sastojaka. Prave namirnice sa celim zrnom, kao što su smeđi pirinač, kinoa i druge mogu biti deo zdrave ishrane ako ih pametno birate.
Mit br. 8: Jaja su loša za holesterol
Činjenica: Namirnice bogate holesterolom ne moraju da dovedu do povećanja holesterola u krvi.
Ako ste pod rizikom od dobijanja visokog holesterola ili ga već imate, postoje neke namirnice koje treba da izbegavate. Ali namirnice kao što su jaja, koje sadrže visok nivo holesterola, ne utiču toliko na nivo holesterola u krvi.
Mit br. 9: Od crvenog mesa se dobija kancer
Činjenica: Osim ako ne jedete hot dogove po ceo dan, verovatno je sve u redu.
Povremeni hamburger ili šnicla vam verovatno neće škoditi. Prednosti mesa daleko premašuju veoma mali rizik koji meso nosi. Možete da unosite raznovrsno meso i druge namirnice bogate proteinima da biste ostali zdravi i smanjili rizik od dobijanja kancera.
Mit br. 10: Voće sadrži previše šećera
Činjenica: Vašem telu je potreban šećer da bi preživelo.
Šećere u namirnicama kao što je voće nisu tamo stavili ljudi. Ovi šećeri su dobri za vas. Voće takođe sadrži vlakna i druge hranljive materije koji su vašem telu potrebni.
Mit br. 11: Preteran unos šećera dovodi do dijabetesa
Činjenica: Stvar je daleko složenija od samog šećera.
Ima logike da visok šećer u krvi, kao što je slučaj kod dijabetesa tipa 2, nastaje usled preteranog unosa šećera. Istina je da brojni faktori, uključujući visok unos kalorija i nesrećna kombinacija gena, mogu da doprinesu više od samog šećera.
Mit br. 12: Ne možete da smršate ako ne izbacite ugljene hidrate
Činjenica: Možete da unosite ugljene hidrate i mršavite.
Ishrana sa malo ugljenih hidrata deluje kod nekih ljudi – ali to nije jedini način da se smrša. Ako ste probali sa eliminisanjem ugljenih hidrata i to nije uspelo, nemojte biti obeshrabreni. Mnoge namirnice bogate ugljenim hidratima, kao što je pasulj, takođe sadrže mnogo vlakana. Vlakna održavaju zdravlje digestivnog sistema i mogu da vam pomognu da smršate.
Mit br. 13: Detoksikacija sokovima uklanja toksine iz vašeg organizma
To mogu da urade samo vaša jetra i bubrezi.
Detoks čajevi i voćni sokovi neće ,,očistiti’’ vaš organizam od štetnih toksina. Vaše telo ima posebno ugrađene sisteme za eliminisanje toksina iz krvi i njihovo izbacivanje – tačnije jetru i bubrege, a ponekad i znoj. Nije vam potreban sok da biste podstakli uklanjanje otpada.
Mit br. 14: Orašasto voće je jednako nezdravo kao brza hrana
Neke visokokalorične namirnice su takve sa razlogom.
Verovatno vam je rečeno da se držite podalje od namirnica bogatih kalorijama. Tehnički gledano, orašasto voće spada u tu kategoriju – pola šolje pekan oraha vas može koštati blizu 400 kalorija, na primer. Ali orašasto voće je i odličan izvor zdravih masti, proteina i vlakana. Možete ih jesti za užinu – samo ne celo pakovanje odjednom.
Mit br. 15: ,,Prirodne’’ namirnice su zdravije
Ova reč stvarno ne znači ništa ako je vidite na deklaraciji neke namirnice.
Prehrambeni proizvođači imaju veliku slobodu kad je reč o odlukama šta da stave na deklaracije svojih proizvoda. Oni namerno koriste reči kao što je ,,prirodno’’ da bi vas ubedili da su ti proizvodi zdraviji – čak i kad nisu. Neki prirodni sokovi od pomorandže, na primer, uglavnom se sastoje od šećera.