Imam skoro 18 godina. Imam dečka, prijatelje s kojima se družim (ne puno njih, ali imam one koji su mi bitni), ali mene apsolutno ništa ne čini srećnom. Nemam nimalo volje za bilo šta. Živim normalno, kao i svi ostali jer se trudim da ignorišem moje stanje pa sve radim ”reda radi”. Lično, ravnodušna sam prema gotovo svemu, ali se trudim npr. biti uspešna u školi zato što znam da mi to treba za budućnost. Ali, pogađa me kada vidim kakav je sve oko nas postao – ljudi su površni, sebični, usmereni na lažnu sreću. Da li sam ja u nekoj vrsti depresije? I kako da se isčupam iz nje? Ovo stanje nije od prošle nedelje, traje već par godina i mislim da bi se osećanje sreće vratilo u moj život kad bih izašla iz tog stanja… Znam da bi mi stručna pomoć pomogla, ali ja to nekako ne želim, da li mogu da pomognem sebi, ali bez stručne pomoći.

SAVET: Ne mora da znači da si u depresiji, ali takođe ne znači ni da nećeš “skliznuti” u istu. Ulaskom u pubertert, tinejdžeri uvek dobijaju nove probleme – kod nekih se ti problemi npr. tiču ljubavi, prijatelja, roditelja, škole i slično, dok se kod drugih – slično kao kod tebe – tiču razmišljanja o svetu, o ljudima itd, ponekad se javlja potreba da se nešto učini da se svet promeni, da nešto bude bolje, a ako dođe do osećaja da je tako nešto nemoguće, dalje se javlja osećaj nezadovoljstva, nesigurnosti, mrzovolje, tuge, pa često i besa. I to je okej sve dok te ne sprečava da normalno funkcionišeš u svakodnevnom životu, dok se taj osećaj ne zadrži predugo i sl. Ono što možeš da pokušaš jeste da prestaneš da, kako kažeš, ignorišeš to svoje stanje i da razmisliš o tome šta su sve uzroci toga da se tako osećaš i da vidiš da li možeš da uradiš nešto kako bi te uzroke otklonila. Očigledno si za promenu spremna čim si se obratila nama za pomoć, i to je odlično i predstavlja veliki korak za tebe. Možeš da pokušaš da zapisuješ svoje misli koje imaš i koje čine da se tako osećaš, pa kada ih staviš na papir i pročitaš da promisliš šta je to što bi ti mogla uraditi da se to nešto promeni. Budi iskrena prema sebi – razmisli šta je to čime nisi zadovoljna – da li su u pitanju ljudi koji te okružuju, da li osećaš da ti nešto nedostaje i slično, a onda se usudi da nešto preduzmeš po tom pitanju. Vidi da li u tvojoj okolini postoji neko za koga smatraš da te razume oko toga i da bi sa njim mogla da podeliš sva ta osećanja i misli. Razumemo da nisi za to da se obratiš nekom stručnom za pomoć, ali želimo da znaš da ako sve to već traje predugo, i ako se nastavi i nakon što poslušaš naše savete, definitivno bi bilo najbolje da popričaš sa nekim psihoterapeutom. Psihoterapija može mnogo da ti pomogne da otkriješ šta je uzrok tvojih problema i kako da se izboriš s njima. Takođe, potrebno je da budeš u interakciji sa psihoterapeutom da bi se otkrilo da li si zaista u depresiji i kako da se sa tim izboriš. Imaj na umu da ako odeš na razgovor ne znači da si “luda” ili nešto slično, već da si zrela mlada osoba koja brine o sebi i koja zna kada je vreme da se obrati nekom drugom za pomoć ako sama ne može da se izbori sa problemima. Okej je da nekad ne možemo sve sami i to ne znači da smo slabi ili da treba toga da se stidimo. Razmisli dobro o svemu tome. Želimo ti sreću i nadamo se da ćeš poslušati naše savete! 🙂

Imaš li pitanje za rubriku “S.O.S.”? Pošalji ga na našu e-mail adresu hej@color.rs (u subject stavi “za S.O.S.”), a mi ćemo se potruditi da ti odgovorimo na sajtu ili u časopisu! Molimo vas samo da postavljate što preciznija pitanja, kako bismo mogli da vam pomognemo.

Autor: Milica Šimonović
Foto: Guliver Thinkstock