Svi mi se neprestano oslanjamo jedni na druge kako bismo preživeli. Zapravo, u dalekoj prošlosti, kada su se naši preci delili na lovce i sakupljače plodova, progon pojedinca iz zajednice (plemena) značio je sigurnu smrt. Nije ni čudo što nam je važno šta drugi ljudi misle o nama!

Međutim, ako dozvolite da potreba za prihvatanjem okoline “diktira” vaše ponašanje i stavove, vi ćete nesvesno ograničiti svoj kreativni potencijal, izbegavati ljude koji bi mogli pozitivno da utiču na vas, izgubićete mogućnost ostvarivanja finansijske nezavisnosti kao i ostvarenja životnog sna.

Osim što ćete vremenom klonuti duhom i izgubiti sebe, velike su šanse da ćete se i razboleti! Dr Lissa Rankin u svojoj novoj knjizi The Fear Cure, objasnila je na koji način nas strah od odbacivanja okoline čini uplašenim, usamljenim, finansijski nesigurnim i neispunjenim, ali i kako osećaj zastrašenosti može uzrokovati srčane probleme, rak, autoimune bolesti, različite upalne procese u organizmu, hronične bolove, dijabetes, pa i običnu prehladu.

Dakle, kako da znate da li ste vi jedna od onih osoba koja živi u večitom strahu, pitajući se šta drugi misle o njima? Proverite da li se pronalazite u sledećim tvrdnjama:

Ne govorite ono što mislite

Koliko puta dnevno odlučite da “ipak držite jezik za zubima” kako ne biste ostali bez  partnera, prijatelja ili kako ne biste uvredili svoje roditelje. Koliko puta ste svoje mišljenje zadržali za sebe, iako ste na taj način ozbiljno ugrozili svoj integritet, samopoštovanje i autentičnost?

Naravno da nije poželjno da se vodite onom starom izrekom “što na um, to na drum” – neki ljudi svoju drskost predstavljaju kao iskrenost vrednu divljenja. Ali, ako neprekidno svoje mišljenje zadržavate za sebe, čak i kada trpite nepravdu, svoje telo izlažete velikom stresu koji vremenom može oslabiti vaš imuni sistem što vas može učiniti podložnim raznim oboljenjima.

Pretvorili ste se u “društvenog kameleona”

Svi poznajemo takve ljude – ljude koji menjaju svoje stavove, izgled, interesovanja i političke stavove zavisno od društva u kom se trenutno nalaze. Ljudi koji drže do sebe se u svakom društvu ponašaju i izgledaju isto, čak i kada su u kontaktu sa ljudima sa kojima nemaju nikakvih zajedničkih interesovanja.

Ako primetite da se menjate kako biste se uklopili među ljude sa kojima provodite vreme, morate biti svesni da to verovatno činite iz straha da vas drugi neće prihvatiti takve kakvi ste. Autentičnosti ima svoju cenu – to što vas neće svi ljudi prihavtiti – ali je svakako vredno rizika.

Lažete

Ako osetite da se ono što želite da kažete možda neće dopasti drugima, vi “iskrivljujete” istinu ili lažete. Na primer, mnogi muškarci lažu iz straha da se njihovoj devojci neće dopasti ono što žele da kažu, da će se naljutiti ili rasplakati, i iz tog razloga često biraju laž kao najbolju soluciju. Ako se ipak usude da izgovore istinu, rizikuju da budu poniženi, izvređani ili emotivno ucenjeni od druge strane.

Takođe, slično je i u obrnutom slučaju, kada žene svesno lažu muškarce. Jako je važno da naučimo da prihvatimo ono što drugi imaju da kažu, i to sa puno ljubavi i poštovanja.

Izvinjavate se… neprestano

Da li se pred drugima stidite i izvinjavate zbog svega ono ga što volite i za šta se zalažete?

“Da, ja volim da slušam Justina Biebera, znam da je to glupo ali…”, izgovarate dok vam obrazi rumene, stideći se obične sitnice, razmišljajući kako vas druga osoba baš u tom trenutku osuđuje, procenjuje ili vam se podsmeva u sebi.

Baš iz ovog razloga se pojedini ljudi osećaju “prozvanim” kada gledaju scenu iz filma Runaway Bride, kada Julia Roberts nije sigurna na koji način voli da jede jaja, zato što je čitavog života kopirala muškarce sa kojima se zabavljala. Zaboravaljate da oni koji vas vole žele pravu verziju vas, a ne nekoga ko “kopira” njihov ukus i interesovanja.

Izbegavate velika društva

Možda ste introvertna osoba i svesni ste da nisu svi rođeni da budu zvezde večeri. Međutim, introvertnim ljudima je potrebno društvo, iako će izbegavati okupljanje većeg broja ljudi. Ipak, i najekstrovertniji ljudi među nama bi poželeli da izbegavaju društvo drugih kada bi neprestano brinuli o tome šta drugi misle.

Kako bismo se dobro osećali u društvu drugih ljudi, neophodno je da prevaziđemo strah od odbacivanja i osude.

Krijete svoje “mane”

Vi ste navijač FK Vojvodine u sred Beograda? Posećujete modne revije iako se najbolje osećate u širokim duksericama i sportskim patikama? Ako se plašite onoga što drugi ljudi (možda) misle o vama, popustićete pod pritiskom i početi da “pratite stado” i na tom putu ćete izgubiti sebe! Ovakav obrazac ponašanja loše utiče na vaše mentalno, ali i fizičko zdravlje. Takođe, time što krijete svoje “mane” smanjujete šanse da upoznate osobu sličnih interesovanja.

Neprestano se pitate o čemu druge osobe razmišljaju

Ako ste preokupirani pokušajima da čitate misli drugih ljudi kako biste otkrili da li odobravaju ono što radite ili govorite, vi nikada niste prisutni u sadašnjem trenutku, tako da niste sposobni da svoju pažnju poklonite predivnoj, jedinstvenoj osobi koja vam poklanja svoje prisustvo.

Ako želite da se izborite sa ovim strahom i izuzetno lošom navikom, morate naučiti kako da budete prisutni u sadašnjem trenutku, slobodni od strahova.

Insistirate na prefekcionizmu

Želja za napretkom je vrlo korisna, ali perfekcionizam je “simptom” straha – straha od odbijanja, osuđivanja i straha od toga da drugima niste dovoljno dobri.

Izbegavate da budete u centru pažnje

Pokušajte da se setite koliko ste puta poželeli da podelite divne vesti sa drugima. Koliko puta ste poželeli da vas čuje ceo svet. Ali… nikome ništa niste rekli. Zato što se plašili da će drugi mislite da se hvališete. Ili ste se plašili da će vas neko osuđivati? Možda ste se plašili nečije ljubomore? Prećutali ste svoje lepe vesti. Lišili ste druge ljude svoje “iskre”, a svi vrlo dobro znamo koliko je ovom svetu potrebna svetlost. Zar ne?

Uvek ste pod “maskom”

Vi prikrivate svoje identitet. Ponašate se na jedan način kada ste prijateljima, a na drugi način kada ste kolegama sa posla. Na treći način kada ste u nekom klubu, crkvi, teretani. Kada se oslobodite neprestane strepnje o tome šta drugi misle, napokon ćete skupiti hrabrosti da se zapitate – KO SAM JA, ZAISTA?

Tek u tom trenutku će vaš život postati “ljubavno pismo” namenjeno vama samima. Svi smo previše dragoceni, prelepi i jedinstveni da bismo se skrivali iza maske.

Izvor: mindbodygreen.com

Foto: Getty