Kako je nova školska godina već tu, sigurni smo da mnogi od vas uveliko osećaju stres i anksioznost zbog svega što vas tek očekuje.

Međutim, da li ste znali da malo stresa i nije na odmet?

Razmislite o tome. Kada jedan od najpoznatijih košarkaša mora da načini poslednji koš koji će njegov tim dovesti do pobede, on sigurno oseća stres, preznojava se i srce mu užurbano radi. No, to su sve normalne ljudske reakcije, koje košarkašu pomažu da se suoči sa stresnim situacijama. Ovakav tip stresa zove se eustres i verovatno ste ga do sada osetili mnogo puta.

Sigurno ste osetili nalet adrenalina tokom držanja prezentacije iz nekog predmeta ili nakon završetka projekta na kome ste dugo i predano radili. Ovakav stres vas zapravo motiviše da ne odustajete, zato što kristališe i trenira vašu memoriju i oporavlja vaš imuni sistem.

Kada ste pod opisanim stresom, on vas primorava da se fokusirate i mentalno i fizički na zadatak koji trenutno obavljate.

Nasuprot eustresu postoji i distres, na koji ljudi obično misle kada razgovaraju o ovoj temi, a smatraju ga negativnom silom koja ume da poremeti osobu. Ali evo jedne sjajne vesti: tvoje telo ne zna razliku između eustresa i distresa. Fizičke reakcije, u oba slučaja, potpuno su iste – jedino što se menja jeste tvoj stav!

Dakle, vi imate potpunu kontrolu nad odlučivanjem kojoj vrsti stresa ćete ustupiti mesto u vašem organizmu. Ukoliko stres počnete da posmatrate kao nešto pozitivno, on će vas inspirisati za napredak. Tako da, sledeći put kada se nađete usred gomile obaveza, prisetite se toga da vas stres zapravo može usmeravati i pomoći vam da preživite i napredujete!