Kako i zašto treba da pripazimo na unos slatkiša i grickalica?

Većina ljudi jede slatkiše i grickalice u skoro svim prilikama, nezavisno od toga da li su gladni ili ne, u društvu ili sami, a posebno za njima posežu kada imaju loš dan ili im treba uteha. Slatkiši i grickalice su prehrambeni proizvodi koji najčešće imaju izrazito visoku energetsku i vrlo nisku hranljivu vrednost, te se popularno nazivaju i namirnicama koje obiluju „praznim kalorijama“.

Nutricionistički i zdravstveno gledano, nije preporučljivo konzumirati ovakvu vrstu hrane jer dobro uravnoteženom i raznovrsnom ishranom, koja ne uključuje slatkiše i grickalice, možemo da dobijemo sve potrebne nutrijente. Prirodna potreba organizma za slatkišima i grickalicama ne postoji, pa se postavlja pitanje zašto nam se onda ova hrana toliko sviđa? Odgovor leži u psihološkim i biološkim karakteristikama određene osobe i njenog organizma.

Ljudi se rađaju sa posebnim afinitetom prema slatkim i slanim ukusima. Priroda se pobrinula da imamo sposobnost brzog prepoznavanja hrane koja je energetski i nutritivno bogata, kao što je slatka, slana i masna hrana, kao i da prepoznamo onu hranu koja može da sadrži otrov ili da bude pokvarena, a koja je najčešće gorkog i kiselog ukusa.

Važno je pomenuti i uticaj emocionalnog stanja na izbor hrane, a to je osećaj žudnje za određenom hranom ili ukusima, te izgovaranje rečenica poput „Baš mi se jede nešto slatko!“ ili „Mogli bismo nešto da grickamo“. Još jedan razlog zbog kojeg ponekad osećamo potrebu za određenom vrstom hrane je i nedostatak pojedinih nutrijenata u organizmu. Vitamini i minerali imaju važnu ulogu u održanju nervnog sistema, zbog čega neuro-emotivna neravnoteža, koja podrazumeva neuobičajeno funkcionisanje nervnog sistema i promene u ponašanju, vrlo često može biti posledica njihovog nedostatka ili neuravnoteženosti. To ujedno potvrđuje koliko je ishrana povezana s našim osećanjima i psihološkim stanjima.

Hrana svih ukusa, boja i tekstura danas je široko dostupna i jeftina, a naša iskonska naklonost prema slatkom i slanom, u kombinaciji sa užurbanim životnim stilom, dovela je do neuravnoteženog unosa hrane, kao i stvaranja loših navika u ishrani. Prekomerno uživanje u slatkom i slanom dovodi do razvoja mnogih bolesti, koje značajno smanjuju kvalitet života, kao što su gojaznost, kardiovaskularna oboljenja, dijabetes i mnoge druge.

Da je decu od najranijeg uzrasta potrebno edukovati o važnosti pravilne i uravnotežene ishrane pokazuju i rezultati istraživanja sprovedenog na više od 4.800 učenika sedmih razreda iz 61 osnovne škole u Srbiji, u okviru projekta Zdravo Rastimo, kojim kompanija Nestlé nastoji da doprinese odrastanju zdravijih generacija. U proteklih šest sezona, istraživanja su pokazala kako devojčice svakodnevno konzumiraju više slatkiša u odnosu na dečake, a zabrinjavajuć je podatak za prošlu sezonu koji je pokazao da čak 27,4 odsto sedmaka konzumira slatkiše dva ili više puta dnevno.

Globalna zabrinutost za zdravlje ljudi, naročito mladih, rezultirala je velikim brojem nutricionističkih istraživanja kojima se utvrdila količina, kao i razlozi konzumacije slatkiša i grickalica. Zanimljivo je da u odnosu na Severnu Ameriku, Evropa proizvodi dva i po puta više slatkiša i približno isto slanih grickalica, što upućuje na to da je snacking postao jako popularan u svim evropskim zemljama. Među najvećim sladokuscima u Evropi ističu se Nemci, sa unosom slatkiša od 13 kg po stanovniku godišnje, a slede ih Irci sa 11,9 kg i Švajcarci sa oko 11,5 kg po stanovniku. Percepcija slatkiša i grickalica kao obroka, a ne kao međuobroka ili deserta opasna je za zdravlje i narušava kvalitet života.

Uz ubrzani tempo života, ponekad je vrlo teško pridržavati se uputstava nutricionista, i zato je edukacija o pravilnoj i uravnoteženoj ishrani, kao i usvajanje zdravih životnih navika od malih nogu izuzetno važna.

Autorka teksta: dr.sc. Tena Niseteo, diplomirani inženjer prehrambene tehnologije

Foto: Guliver Thinkstock i promo

 

Šta ti misliš o ovoj temi? Ostavi svoj komentar!

Tvoja adresa neće biti objavljena.