Sigurno ste već mnogo puta čuli kada neko kaže: “E pa, niko nije savršen”. Ova fraza se obično koristi u formi opravdanja kada nečije negativne osobine isplivaju na površinu. Međutim, činjenica da niko nije savršen može biti i prednost.
Šta je uopšte “savršenstvo”? Konsultujući rečnik kao jednu od definicija dobijamo da je to “kvalitet, osobina ili karakteristika najvišeg stepena izvrsnosti”. Ako je neko ili nešto zaista savršeno, to bi onda trebalo da znači da tu ne postoji prostora za poboljšanje – on je već nešto najbolje što može da bude. Savršenstvo podrazumeva da nikakav dalji progres nije moguć. Da li mi to zaista želimo?
Hiljadama godina unazad ljudi su mislili da je voda savršena materija. Bila je prisutna u izobilju i predstavljala je izvor života. Medjutim, svedoci smo da se mišljenje o vodi naglo promenilo poslednjih godina. Jedni su mislili da voda iz česme nije dovoljna čista, dok su drugi smatrali da pijaća voda ima previše običan ukus. Tako su nastale flaširane vode i mašine za filtriranje vode koje su unapredjivale kvalitet i čistoću ukusa.
Diskete kada su se pojavile bile su najsavršenije rešenje u tom periodu za prenos podataka. Medjutim, s obzirom na malu količinu podataka koje su mogli da prenose, ubrzo su bili zamenjeni kompakt diskovima, a zatim i sami kompakt diskovi su bili zamenjeni dvd-diskovima, i tako dalje. Moderni kompjuteri čak i nemaju više prostora za flopi diskete, one su nestale iz upotrebe. Takve stvari ne bi smele da se dese i sa ljudima, da postanu istrošeni i zastareli, pre svega u ponašanju i razmišljanju.
Iz svega ovoga bi se moglo zaključiti da mi ipak treba da tragamo za savršenstvom uprkos svemu, ali i da je nikad ne dostignemo. Savršenstvo bi trebalo da predstavlja nešto što se konstantno prilagođava sredini. Savršena osoba nije ona koja nema ni jednu manu, već ona koja teži tome da iskoreni svoje mane i da briljira u svemu što radi. Savršenstvo kod ljudi se ne može definisati kao nedostatak mana, zato što su upravo mane one koje nas guraju u potragu za savršenstvom, i upravo taj način razmišljanja je ono što bi trebalo da nas učini perfektnim.
Istina je da svi mi imamo mane. Čak i kad bismo odabrali jednu osobu i oduzeli joj sve mane koje ima, i ostavili je samo sa vrlinama, čak i ta osoba ne bi bila savršena, već bi i ona imala onda jednu veliku manu. A to je nedostatak mana. Ne bi više postojalo prostora za poboljšanje, i šta bi se desilo sledeće? Ta osoba bi izgubila smisao postojanja, i verovatno ubrzo nestala kao što su nestale diskete.
“Niko nije savršen” – to nije defekt čovečanstva, to je snaga. Radujte se tome što niste savršeni.
Foto: Guliver Thinkstock