Ljudi obično više osećaju žeđ leti nego zimi i zato ne piju dovoljno vode tokom zimskih meseci. Prema rečima Sharon Kleyne, osnivača pokreta Water Life Science, zanemarivanje svakodnevnog konzumiranja vode dok se zima bliži može da dovede do brojnih zdravstvenih problema, uključujući veću podložnost gripu, veći dobitak na telesnoj težini tokom praznika i fizičku dehidraciju, koja može da izazove čitav niz bolesti. Kleyne nas podseća da zimsko vreme može da izazove veću dehidraciju nego letnje i zato je održavanje dnevne hidratacije podjednako važno.

Kleyneova ističe da je sedamdeset pet odsto severnoameričke populacije hronično dehidrirano bez obzira na godišnje doba a ta situacija se zimi dodatno pogoršava. Po njenim rečima, globalna epidemija dehidracije je povezana sa klimatskim promenama. Ona smatra da veoma malo doktora proverava dehidraciju kod pacijenata i smatra da je potrebno mnogo više istraživanja na temu dehidracije. Ljudsko telo se sastoji od 70 odsto vode i svaka ćelija, proces i struktura zavise od dnevnog unosa vode da bi pravilno funkcionisali.

Zimsko vreme izaziva dehidraciju iz više razloga, kaže Kleyneova. Najvažniji je da hladan vazduh ne može da ima onoliko atmosferske vlažnosti kao topliji vazduh. Rezultat toga je da je hladan vazduh obično suvlji. Što je suvlji vazduh, to je veća njegova sposobnost da prima i zadržava vodu koja isparava sa kože i površine očiju. Voda koja se izgubi usled isparavanja preko kože i očiju se zamenjuje vodom iz organizma, što može da dovede do toga da organizam dehidrira.

Kod vlažnijeg vazduha važi obrnuto pravilo. Koža i oči mogu da apsorbuju znatnu količinu svojih dnevnih potreba za vodom direktno iz vlage u vazduhu. Međutim, ne samo da hladan vazduh sadrži manje vode za apsorpciju, već se i pore na koži skupljaju na hladnoći i ne mogu tako lako da apsorbuju vodu. S druge strane, u prisustvu hladnog vazduha, isparavanje površine se usporava ii dolazi do veoma malo znojenja.

Takođe treba uzeti u obzir i temperaturu vode koju pijemo. Telo potpunije apsorbuje toplu vodu i manja je verovatnoća da će direktno otići u bešiku. Leti, kada telo treba da se rashladi, temperatura vode je manje značajan faktor. Zimi, s obzirom da telo treba da se ugreje i teže se oslobađa toksina, preporučuje se topla voda.

Ostali zimski faktori takođe utiču na potrebe organizma za vodom, ističe Kleyne. Hladan vetar izuzetno dehidrira. Više vremena provedenog u zatvorenom prostoru, u sobama sa grejanjem i izolovanim zidovima i prozorima, dovodi do dehidracije zato što veštački zagrejan vazduh gubi vlagu. Konzumiranje više vode takođe štiti od prehlade i gripa, koji su mnogo češći zimi zato što imunološki sistem najbolje funkcioniše kada je organizam u potpunosti hidriran. Konzumiranje vode takođe smanjuje ukupan apetit i želju za hranom, što može da bude korisno tokom praznika.

Bilo leto ili zima, Kleyne preporučuje osam čaša sveže vode dnevno pored unosa svih drugih vrsta tečnosti. Unos treba povećati na 10 do 12 čaša ako vas hvata prehlada ili grip. Počnite svaki dan sa dve pune čaše čim ustanete i pokušajte da ne pijuckate vodu. Izbegavajte napitke sa kofeinom, alkohol ili previše šećera. Deca mlađa od deset godina treba da piju pola svoje telesne težine u uncama dnevno.

Izvor: www.virtual-strategy.com

Foto: Guliver Thinkstock