Prednosti vežbanja o kojima ne razmišljate

Nije u pitanju mršavljenje ili fizička kondicija

Jedna nova manja studija je poslužila kao podsetnik da je vežbanje dobar način da se bez lekova popravi raspoloženje i ublaže simptomi bolesti kao što su ADHD (poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću) i depresija.

U okviru ove studije, čiji rezultati su objavljeni u časopisu Medicine & Science in Sports & Exercise, istraživači su ispitali 32 odrasla mušakrca koji su imali simptome ADHD-a. (Od njih 32, dvojica su imala zvaničnu dijagnozu od psihijatra.) Istraživači su ispitivali sposobnost ovih muškaraca da usmere pažnju i izvrše mentalne zadatke, hiperaktivnost nogu i raspoloženje pre i nakon što su ili sedeli ili vozili bicikl 20 minuta. Pošli su od pretpostavke da bi vežbanje moglo da utiče na mozak na isti način kao stimulativni lekovi koje često uzimaju osobe sa ADHD-om.

– Postoje čvrsti i postojani dokazi da je jedna kratka serija vežbanja umerenog intenziteta povezana sa pojačanim osećajem energije, tako da ako je ljudima potreban razlog da vežbaju, dovoljno je reći da vežbanje podstiče energiju – kaže autor studije dr Patrik Dž. O’Konor sa Katedre za kineziologiju Univerziteta u Džordžiji.

Prema ovoj studiji, vežbanje pojačava motivaciju i nivo energije. Muškarci su izjavili da osećaju manji zamor, depresiju i zbunjenost nakon što su vežbali. Vežbanje nije uticalo na kognitivne sposobnosti ili stepen hiperaktivnosti, ali su autori ustanovili da ono takođe nije ni pojačalo osećaj hiperaktvnosti. Istraživači kažu da njihova otkrića stvaraju osnovu za dalja ispitivanja o nefarmaceutskim načinima da se ublaže simptomi ADHD-a.

– Na osnovu rezultata ove studije, efekti umerenog vežbanja možda ne traju toliko dugo kao efekti stimulativnih lekova, ali bi efekti vežbanja mogli da budu direktniji, što znači da osobe koje vežbaju mogu brže da osete prednosti od onih koje uzimaju stimulativne lekove – kažu autori. Oni dodaju da ako neki lek nije odmah dostupan, ljudi mogu da razmisle o vežbanju kao ,,korisnom načinu za neposrednu kontrolu ADHD simptoma’’. Potrebna su dodatna istraživanja pre nego što se donesu odluke o načinu lečenja na osnovu ovih otkrića.

Broj ispitanika u ovoj studiji je veoma mali tako da ništa definitivno ne može da se zaključi, ali rezultati idu u prilog tvrdnji da vežbanje čini više od poboljšanja fizičke kondicije i povećanja mišićne mase. Jedna druga, mnogo veća studija objavljena u časopisu JAMA Psychiatry 2014. godine je pratila 11.000 osoba u periodu od 50 godina. Ustanovljeno je da osobe koje su aktivne tokom odraslog doba imaju manje simptoma depresije od onih koje nisu vežbale tako često.

Dokazi govore da vežbanje može da pokrene stvaranje hormona i hemijskih supstanci kao što su endorfini koji mogu da promene raspoloženje, a jedna studija iz 2015. godine kaže da vežbanje takođe može da spreči pojavu simptoma depresije. U ovoj studiji su istraživači ispitali podatke o skoro 3.000 odraslih žena u periodu od 10 godina i ustanovili da one koje vežbaju umerenim intenzitetom 150 minuta nedeljno imaju manje simptoma depresije. Što su te žene više vežbale, to je manja bila verovatnoća da će biti depresivne.

S obzirom da veliki broj ljudi u Sjedinjenim Državama ne vežba i da veliki broj ljudi uzima lekove protiv depresije, stručnjaci preporučuju vežbanje kao prvu liniju lečenja. Potrebno je još podataka koji će podržati ovaj pristup, ali ima mnogo drugih razloga da se vežba radi boljeg zdravlja.

Izvor: time.com

Foto: Guliver Thinkstock

Trendi

Šta ti misliš o ovoj temi? Ostavi svoj komentar!

Tvoja adresa neće biti objavljena.