Ljubav postoji otkada postoji i čovek i svako bi taj jedinstven pojam mogao definisati na sebi svojstven način. Zanimljivo je koliko se percepcija romantične ljubavi menja kroz istoriju i u kojoj meri društveni trendovi utiču na odabir partnera.

U mnogim kulturama i dan danas postoje ugovoreni brakovi, što je modernim društvima nepojmljivo. Da li nam društvene okolnosti određuju izbor partnera ili smo u tome potpuno samostalni i kako pravimo izbor, predmet je istraživanja mnogih sociologa kulture. Često im u tome pomažu primeri iz književnosti, budući da ona daje sliku društva.

Ljubav, bilo da je ona ostvarena ili ne, neretko prati patnja, to jest ljubavni bol. Mnoga kapitalna književna dela nastala su u čast ljubavne boli. Moglo bi se reći da je to jedan od najstarijih motiva u književnosti. U srednjovekovnim delima, na primer, vitezovi umiru zbog ljubavi, obožavaju, priželjkuju ljubavnu bol. Vitez se udvara dami, pokušava da dokaže svoju naklonost u isto vreme i odvažnost, vrednost svoje ličnosti sebi i drugima. Muška merila časti ogledala su se često u spremnosti da pate zbog ljubavi, kako u književnosti tako i u stvarnom životu. Jednan od zanimljivih primera iz engleske srednjovekovne poezije to oslikava:

I find the pain of love so pleasing that,

though I know it intends to kill me,

I neither wish, nor dare to live without my lady….

(Mislim da je ljubavna bol tako prijatna da,

iako znam da ta bol namerava da me ubije,

ja niti želim niti se usuđujem da živim bez moje dame…)

Moderni  čovek na ovo gleda zgranut. Šta se dešava sa savremenim vitezovima, pitaju se današnje žene. Često se u ženskim razgovorima može čuti pitanje: Šta nije u redu sa današnjim muškarcima? Muškarci se pak pitaju: Gde je ta prava žena bliska mom idealu? Možda bi ipak bilo najlakše da roditelji ugovore brak i poštede nas glavobolje.

Mnogi sociolozi tvrde da je kapitalizam oslobodio ljude tiranije njihovih roditelja i ucene nasledstvom. U zapadnom pretkapitalističom društvu, a i ranije, brak je često bio ekonomski poduhvat. Osećaji srca nadgledani su od strane roditelja i društva. Današnja ekonomska nezavisnost mladima pruža slobodu izbora. U zapadnom društvu polako se brišu rasne, verske, kulturne pa i polne granice. Međutim, činjenica je da ljudi masovno stupaju u brak sa pripadnicima svoje klase, odnosno zadržavaju se na istoj društvenoj lestvici ili pak napreduju. I dalje je prisutna racionalizacija romantične ljubavi ali sada od strane nas samih. Želimo na sve načine da predupredimo potencijalne teškoće i bol. Svakodnevno niču sajtovi za upoznavanje. Stupanje u vezu je nešto o čemu ljudi misle, čemu pažljivo pristupaju, manje je nepromišljenog prepuštanja strastima.

Današnje kapitallističko i informatičko društvo prezasićeno informacijama uskraćeno je za draži tajanstvenosti. Veo slatke misterije brzo spada čim bacimo pogled na Fejsbuk profil potencijalnog partnera ili kada izguglamo njegovo ime. Odmah saznajemo previše i nestaje magija postepenog otkrivanja afiniteta, interesovanja, hobija, ličnosti u celini. Suočeni sa velikim izborom postajemo probirljivi. Ono što nam je servirano na tacni brzo postaje nezanimljivo. Pregršt informacija guši romantična osećanja.

Da li ćemo pre vratiti romantičnost ili izumeti vremeplov i potražiti je u prošlosti velika je zagonetka koju savremeno društvo tek treba da reši.

Foto: Guliver Thinkstock