Med, šećer ili veštački zaslađivači: šta je najbolje? Stručnjak tumači sva dosadašnja istraživanja

Med sigurno mora biti zdraviji od šećera. I tako je u pitanju zaslađivač iz same prirode. Pored toga, svi znaju da šećer nije zdrav. A da veštački zaslađivači kao što je aspartam izazivaju karcinom. Proverite na internetu. Koja je od ovih teorija tačna?

Ili su sve one netačne? Ima toliko mnogo teorija o ova tri zaslađivača da smo pitali dijetetičarke Karen Protero (Karen Protheroe) i Kerol Braun (Carol Browne) da nam rastumače raspoloživa istraživanja. Za početak, zaboravite na med ako mislite da će vam poboljšati zdravlje, kaže Protero.
Evo još nekih zanimljivih detalja koje je podelila sa nama a u koje možete da uverite svoje prijatelje kad se sledeći put vidite.

Šećer

Šećer je važan deo naše ishrane zbog svog slatkog ukusa i svojstva da obezbeđuje energiju

KONZUMNI ŠEĆER NE IZAZIVA DIJABETES

Kod dijabetičara tipa 1 dolazi do nedostatka insulina usled genetskih faktora, čak i ako nikad ne koriste šećer. Do dijabetesa tipa 2 obično dolazi kod gojaznih osoba, bez obzira da li koriste veoma malo ili nimalo šećera.
Istraživanja pobijaju stare mitove time što dokazuju da male količine šećera unete uz hranu sa malim glikemijskim indeksom (GI), na primer kafena kašičica šećera sa ovsenom kašom, ne podižu nivo insulina u značajnoj meri.
Današnji opšti pristup, koji zvanično zastupaju Američko udruženje dijetetičara, južnoafrički dijetetičari i Fond GI, kaže da dijabetičari mogu da uživaju u maloj količini šećera svakog dana, pod uslovom da je deo obroka sa niskim GI.
Kafena kašičica šećera u čaju ili kafi izaziva povećanje nivoa insulina jednako kao čajni keks.

UPOZORENJE

Bebe i mala deca ne treba da idu na spavanje sa flašicom mleka, mleka u prahu, hladnog napitka, voćnog soka ili slatkog čaja u ustima. Ovo je glavni uzrok kvarenja zuba kod dece koji je doveo do nastanka termina ,,sindrom flašice za bebe’’.

Šećer nije jedini krivac za gojenje. Možete da se ugojite zato što je broj kilodžula koje unosite na dnevnom, nedeljnom i mesečnom nivou veći od broja kilodžula koje sagorite.

Organizam skladišti sve kilodžule koji nisu potrošeni kao salo, bez obzira da li potiču od proteina, šećera, skroba, alkohola ili masti. Da biste smršali ili održali telesnu težinu, morate da smanjite unos kilodžula.

Šećer ne izaziva hiperaktivnost. Uprkos ovakvim tvrdnjama koje su se pojavile 70-tih godina prošlog veka, istraživači još nisu pronašli dokaze koji potvrđuju da šećer izaziva hiperaktivnost.

Ipak, nije dobro pustiti decu da preteruju u unosu slatkiša, čak ni na zabavi. Šećer i slatkiši treba da čine samo jedan deo obroka ili užine. Oni nisu obrok sami po sebi.

Šećer može da izazove kvarenje zuba ako jedete hranu bogatu šećerom ili skrobom a ne čistite koncem i ne perete zube dva puta dnevno zubnom pastom sa fluorom. Ograničavanje užine kao što su slatkiši, krekeri i suvo voće na pet puta dnevno i redovno pranje zuba bi trebalo da drže bakterije koje izazivaju kvarenje zuba pod kontrolom.

Dobar savet: umerena količina šećera (četiri do šest kafenih kašičica dnevno) definitivno nije nezdrava a prema rečima dijetetičara i naučnika, čak i osobe na dijeti mogu da koriste tu količinu.

Čak i dijabetičari mogu da koriste malo šećera ako je deo obroka sa niskim glikemijskim indeksom i ako se prvo konsultuju sa svojim nutricionistom ili lekarom.

Vodite računa da nivo insulina iznenada raste ako jedete velike količine šećera ili slatkiša između obroka. Ali, uz obrok sa niskim GI neće dovesti do naglog skoka insulina, kaže dijetetičar Lizbet Delport (Liesbet Delport) iz Fonda GI.

Ovo je u suprotnosti sa stavom čuvenog nutricioniste Patrika Holforda (Patrick Holford). Dijetetičari i istraživači u oblasti ishrane kažu da su njegovi stavovi protiv upotrebe šećera ekstremni i bez naučne osnove.

Med

Med izgleda lepo i ima divan ukus ali nije ništa zdraviji od šećera

Med nije ništa bolji od šećera kad je u pitanju mršavljenje. Kašičica meda umesto kašičice šećera može da bude efektnija ako ste na dijeti, ali postoji jedna caka.

Kafena kašičica šećera od 5 ml (4 g) sadrži 68 kilodžula (kJ) a ista količina meda 64 kJ – ali većina ljudi koristi supenu kašiku meda od 15 ml (9,9 g).

Ako koristite supenu kašiku meda u čaju umesto dve kafene kašičice šećera, vaš unos kilodžula će biti nešto viši.
Med ima isti efekat na nivo šećera u krvi kao šećer. Sastav meda je sličan sastavu konzumnog šećera, koji se sastoji od sukroze, dok se sukroza sastoji od glukoze i fruktoze.

Med se sastoji od skoro 70 odsto fruktoze i glukoze i 30 odsto drugih šećera. Pošto mu je sastav tako sličan, med ima skoro isti glikemijski indeks kao šećer i jednako će povisiti nivo šećera u krvi.

Med ima određena lekovita svojstva. Mazanje na tost hleb možda neće pomoći, ali stavljanje na ranu će pomoći da ona brže zaraste.

I med i šećer mogu da zaustave rast bakterija i tako spreče infekciju. Kao hrana, med nema neke velike koristi po zdravlje zato što sadrži premalo minerala i vitamina.

UPOZORENJE

Med ne treba davati deci mlađoj od godinu dana zato što sadrži bakteriju botulinum koja može da izazove trovanje hranom. Sterilisani med je dostupan i bezbedan za bebe.

Dobar savet: koristite med ako volite njegov jedinstven ukus ali ne iz zdravstvenih razloga.

100 ODSTO

Kupujte samo med koji je označen kao 100 odsto čist. Glukozni sirup se često dodaje u med bez znanja potrošača.
Šećerni alkohol: nova vrsta zaslađivača

Sorbitol, manitol, ksilitol, maltitol sirup, laktitol, izomalt i hidrogenizovani skrob hidroksil su najčešći šećerni alkoholi. Neki se decenijama koriste u žvakaćim gumama.

Šećerni alkohol ili poliol nije ni šećer ni alkohol, već ugljeni hidrat sa hemijskim sastavom koji delimično odgovara strukturi ugljenih hidrata a delimično strukturi alkohola.
Šećerni alkohol može da bude od koristi za dijabetičare i osobe na dijeti zato što se samo delimično vari i obrađuje u organizmu, tako da organizam apsorbuje manje kilodžula nego od šećera.
Pored toga, neki polioli su slađi od šećera, što vam omogućava da ih koristite u manjoj količini za isti sladak ukus.

ŠTA JE SA FRUKTOZOM?

Često osobe koje žele da vode zdraviji život koriste fruktozu zato što ona ima manji GI i ne povećava nivo šećera u krvi tako brzo kao šećer.

Takođe je duplo slađa od konzumnog šećera i zato koristite duplo manju količinu. Fruktoza je šećer koji se najčešće nalazi u voću i povrću.

Većina oblika čiste fruktoze se proizvodi iz kukuruznog šećera.

UPOZORENJE
Izbegavajte više od četiri kafene kašičice fruktoze dnevno jer može da izazove osetljivost želuca.

Veštački zaslađivači

Ovi niskokalorični zaslađivači imaju ukus sličan šećeru ali su slađi. U zavisnosti od vrste zaslađivača, mogu da budu sto do hiljadu puta slađi od šećera.

Zaslađivači su korisni za dijabetičare i osobe na dijeti. Izuzetno su slatki ali veoma malo doprinose sadržaju kilodžula u voćnim jogurtima, hladnim napicima ili drugim proizvodima kojima se dodaju.

Sajt YOU Pulse savetuje sledeće: koristite veštačke zaslađivače umereno kao zamenu za šećer ako ste dijabetičar, pokušavate da smršate ili jednostavno zato što vam se više sviđaju. Iako zaslađivači imaju malo kilodžula, ne treba da koristite više od osam tabletica dnevno.

NISKOKALORIČNI ZASLAĐIVAČI SU STO PUTA SLAĐI OD ŠEĆERA

Zaslađivači ne izazivaju karcinom. Korisnici interneta su preplavljeni upozorenjima o opasnostima aspartama i drugih zaslađivača.

Nekoliko sajtova vrši istraživanja (posebno Fond Ramacini u Italiji) i tvrdi da se aspartam u ljudskom organizmu pretvara u toksine koji se povezuju sa marcinomom mozga i limfomom.
Količine aspartama koje odobravaju američke vlasti (FDA) takođe su pod znakom pitanja.
Nezavisni naučni savet Evropske komisije je nedavno pregledao više od 500 istraživačkih dokumenata objavljenih između 1988. i 2001.godine, ali nije uspeo da pronađe dokaze da je aspartam povezan sa napadima epilepsije, multipla sklerozom, poremećajem pažnje, depresijom, glavoboljama, alergijama ili tumorima na mozgu.

Izvor: http://www.health24.com

Foto: Guliver Thinkstock