Moja drugarica i ja treniramo zajedno karate. To je borilačke veština u kojoj se znanje odmerava pojasevima. Ja sam krenula da treniram to pre nje i svidelo mi se. Posle mi se sviđalo još više jer je i ona počela da trenira. Međutim kada je došao red na prvo polaganje ni ona ni ja nismo bile spremne i trener nam je rekao da ne polažemo. Mi smo pre toga obećale jedna drugoj da ćemo polagati zajedno sledeći put. Međutim ona je otišla na more za vreme polaganja i samo sam ja onda polagala, uprkos obećanju (najviše zato što sam naporno vežbala da položim, a ona se nije ni trudila, a i trener mi je rekao da treba da polažem) .Ona sada želi da se ispiše i da ode da trenira aikido, zato jer njen rođak trenira aikido i on treba da polaže za žuti kao i ona, i rekao je da će je čekati da nauči sve tehnike. Uglavnom ona se sada ljuti na mene iako to nije rekla ja to znam, najbolje smo drugarice i jako mi je krivo što sam je „isplalila“. Da li postoji način da popravim situaciju?

SAVET: Otvoreni razgovor je uvek najbolje, a često i jedino rešenje. Stoga ti predlažemo da sa njom otvoreno razgovaraš o tome što se desilo. Reci sve ovo što si nama napisala, ali naravno nikako ne pominji deo gde govoriš da smatraš da se ona nije dovoljno trudila. Reci samo da si ti baš naporno vežbala, da ti je do toga stalo i da si imala pritisak od strane trenera i roditelja da to tada polažeš. Otprilike, malo “krivicu” svali na druge i verujemo da će onda imati više razumevanja. Mi ne podržavamo laganje, ali ovo je malo bojenje istine koje neće da škodi, a uticaće vam, nadamo se, pozitivno na drugarstvo.

Imaš li pitanje za rubriku “S.O.S.”? Pošalji ga na našu e-mail adresu hej@color.rs (u subject stavi “za S.O.S.”), a mi ćemo se potruditi da ti odgovorimo na sajtu ili u časopisu! Molimo vas samo da postavljate što preciznija pitanja, kako bismo mogli da vam pomognemo.

Autor: Natalija Isailović
Foto: Guliver Thinkstock