Dragi Hej, hvala ti što mi pomažeš da rešim svaki problem, pa te molim da mi pomogneš i za ovaj. Sada završavam 7. razred, od 1 do 4 sam se stalno svađala sa nekim devojčicama i pričala loše stvari o njima samo zbog njihovog izgleda i oblačenja. Sada se uglavnom družim sa svima i mogu reći da sam se od tad promenila i postala bolja osoba, međutim u odeljenju imamo dve devojčice koje su povučene i nikad nam nisu bile zanimljive. Nikad nismo obraćali pažnju na njih do danas. Pričala sam sa tom jednom drugaricom o nekom programu za izviđače i dotakle smo se njene životne priče. Ona je meni i još nekim drugaricama ceo čas pričala o tome kako je bila u depresiji, da se rezala, da trpi nasilje u porodici i da ide svaki dan kod psihologa, takođe mi je rekla da ima jako loše mišljenje o sebi i da je jednom pokušala i samoubistvo. Za to da se rezalala smo svi znali ali niko nije na to gledao ozbiljno nego da je samo tražila pažnju. Jako mi je žao i želela bih da joj pomognem. Znam da to treba da prepustimo starijim ljudima, ali ne mogu da je gledam kako plače i da znam da ne mogu da joj pomognem. Ispričala nam je da je više puta prijavljivala nasilje u porodici, ali da su sve tužbe odbačene i da stalno dobija batine kao i njena mama. Volela bih da živimo u sigurnijoj državi i da niko nema takve probleme a posebno ne sa 13 godina. Sledećeg časa je bila kod psihologa, i vratila se uplakana i rekla mi je da ne pričamo za ono nikome. Sad se pitam da li stvarno to treba tek tako da zaobiđem, ili da joj pomognem. Dogovarali smo se da je pitamo da li želi da joj mi kao odeljenje pomognemo uz pomoć razredne da nađemo mesto za nju i njenu majku. Ali se plašim da je otac zbog toga još više ne povredi, zato što ih je već jednom tukao kad su pobegle od kuće i rekao je da će ih ubiti ako prijave policiji. MOLIM TE ZA POMOĆ ŠTO PRE.

SAVET: Za početak, super je što si se promenila u odnosu na ranije, i što sada imaš dobre odnose sa drugaricama. I mnogo je lepo što želiš da pomogneš toj drugarici, bravo za to! Nažalost, takve stvari kroz koje ona prolazi nisu retkost. Nasilje u porodici je vrlo stresna situacija i svakako da nešto treba učiniti. Ono što prvo možeš da uradiš jeste da se dogovoriš sa ostalim drugaricama kojima se takođe poverila da nećete pričati nikom više iz vašeg društva za to, jer je vaša drugarica sada vrlo uplašena. Ona se osetila dovoljno slobodno da vam se poveri, i verovatno joj je to značilo – da podeli svoje brige i problem sa još nekim. Verovatno je kasnije pomislila da nije trebala tako nešto da uradi jer je se plaši da bi to moglo doći do njenog oca i da će ih on povrediti. Zbog toga je jako uplašena i vrlo je važno da joj stavite do znanja da je ok što vam je rekla i da nećete širiti dalje nikom iz društva, i da to zaista i ispoštujete. I sama si svesna da bi, ako se sada dalje proširi u društvu, moglo biti loše po nju i njenu mamu. Ipak, ne treba ćutati o nasilju pred odraslima koji imaju odgovornost da nešto urade. Ono što ti možeš da učiniš jeste da porazgovaraš sa školskim psihologom, ili ako imate dobar odnos sa razrednom ili nekim drugim nastavnikom kom verujete. Vrlo je važno da odmah kažete koliko je situacija komplikovana i da se vaša drugarica plaši za svoju i majčinu bezbednost. Napomenite i to da dosadašnje tužbe nisu imale efekta i sve ostalo što znate. Na njima je da odluče šta je dalje najbolje uraditi. Postoji i SOS broj (0800 011 011 ) na koji besplatno mogu da se jave kako bi ih posavetovali o tome šta sve mogu da urade i kome mogu da se obrate, tako da joj obavezno to spomeni i neka to prenese mami. Pored toga, najbolje što ti možeš da uradiš, ako zaista želiš da joj pomogneš, jeste da joj staviš do znanja da si joj tu ako joj je potrebno da priča sa nekim, da je saslušaš i podržiš, jer joj može mnogo značiti kada vidi da nije sama.

Imaš li pitanje za rubriku “S.O.S.”? Pošalji ga na našu e-mail adresu hej@color.rs (u subject stavi “za S.O.S.”), a mi ćemo se potruditi da ti odgovorimo na sajtu ili u časopisu! Molimo vas samo da postavljate što preciznija pitanja, kako bismo mogli da vam pomognemo.

Autor: Milica Šimonović
Foto: Guliver Thinkstock