SOS: Jako sam stidljiva!

Dragi HEj, ja imam jedan veliki problem. Ja sam stidljiva i nisam opuštena, dok su većina mojih prijatelja skroz opušteni, briga ih za tuđa mišljenja i stalno se zezaju, glasni su i imaju gomilu prijatelja. Dok sam ja sušta suprotnost, tiha sam, ukočena i stidljiva. Želim da postanem opuštenija, jer ovako više ne mogu. Većina dece iz škole se ne druži sa mnom zbog toga, već samo sa moje 2 najbolje drugarice. Toliko me boli kada se sa njima svi pozdravljaju, grle i ljube dok sa mnom niko. Imam i simpatiju i smatram da ga uopšte ne zanimam. Znam da je to zbog moje stidljivosti. Da li je to možda socijalna anksioznost? Svaki put kada želim da se opustim ne ide. Imam čvrstu nameru da se promenim. Imate li neke savete?

SAVET: To što si stidljivija i manje opuštena u društvu nije ništa strašno. To je prosto deo tebe i ne znači da su drugi zbog toga na bilo koji način bolji od tebe. Neki ljudi su otvoreniji od drugih i skroz je ok da se po tome razlikujemo. Postoji mogućnost da si zaista, kao i mnogo drugih ljudi, pomalo socijalno anksiozna, ali nemoj preterano da se plašiš oko toga jer na tome može da se radi. Ipak, pre svega budi sigurna da li želiš sve to da menjaš jer tebi tako odgovara, ili samo zato što osećaš kao da se ne uklapaš u društvo. Kad biraš prijatelje, važno je da se sa njima osećaš dovoljno sigurno da možeš da se opustiš, otvoriš šališ i slično. To je svakako jedan od faktora koji utiče na to da se stidljivije osobe opuste. Iza svega toga što osećaš verovatno stoji tvoja nesigurnost u sebe, i to ti pomalo nameće potrebu da se dokažeš drugima i tako što ćeš biti više „društvena“. Ono kako sebi možeš da pomogneš jeste da preispitaš šta je to zapravo što u društvu drugih čini da se osećaš tako ukočeno i stidljivo, čega se plašiš, šta misliš da je najgore što bi se moglo desiti ako se malo više opustiš. A onda kad uvidiš razloge, možeš postepeno da radiš na tome da prevazilaš jedno po jedno. Npr. da se postepeno više uključuješ u razgovor kada si u nekom većem društvu i slično. Ipak, ako te predugo bude sve to držalo, ako te bude ometalo u svakodnevnim aktivnostima, znaj da je skroz okej da se obratiš nekom da ti pomogne da zajedno rešite taj problem. Npr. možeš da pričaš sa roditeljima o tome da se obratiš psihologu ili psihoterapeutu koji će ti pomoći da eventualno prevaziđeš strahove koji postoje.

Imaš li pitanje za rubriku “S.O.S.”? Pošalji ga na našu e-mail adresu hej@color.rs (u subject stavi “za S.O.S.”), a mi ćemo se potruditi da ti odgovorimo na sajtu ili u časopisu! Molimo vas samo da postavljate što preciznija pitanja, kako bismo mogli da vam pomognemo.

 

Šta ti misliš o ovoj temi? Ostavi svoj komentar!

Tvoja adresa neće biti objavljena.