Verovatno ćete misliti da je ovo šala, ali nije, moliim vas da mi odgovorite, potrebni ste mi i bilo kakvo objašnjenje ili odgovor. Barem nešto odgovorite, biće mi lakše jer me je neko saslušao. Biće dosta dugačko, ali molim vas da izdvojite 2 min i pročitate. U poslednjih nekoliko meseci mi se događaju čudne pojave. Kada sam se probudila ujutru (to je bilo pre 2 meseca, ali se toga dobro sećam), izležavala sam se u krevetu, gledala u plafon, i odjednom me je nešto uhvatilo za kuk(ne znam kako da se izrazim) i to je držalo dugo i jako, pokušala sam da se oduprem tom stisku ali nisam mogla. Podigla sam majicu i gledala oko sebe kada je to posle 5 sekundi prestalo. To nije bio bol već stisak ruke, osetila sam 5 prstiju i to niko nije bio. Kasnije sam počela da čujem vrlo tihe korake u sobi samo dok je mrak i u sekundi kad pogledam tu je neko stajao, ja ležim i onda se pokrijem ćebetom sve dok ne zaspim, dok sam u hodniku ili spratu ili negde sama u kuci u mraku ili u ulici neko me juri i diše mi za vratom, i kada uđem u moju sobu sve to nestane i ta briga. U hodniku sam ispred moje sobu čula nekakav izdah i tada sam se ukočila, nisam mogla da se pomerim, posle 2 min sam ušla u sobu i nisam znala gde se nalazim. Ponekad ostavim neku stvar na mesto i odem do druge sobe i kad se vratim nema je, onda kada odem opet da proverim da li sam je slučajno ponela i kada se vratim, ona je baš na tom mestu gde sam mislila da sam je ostavila (i jesam). Ponekad spavam sa mojim mačkom koji mi je najbolji prijatelj inače, i on se retko kad trgne i odjednom skoči i ode na sto i gleda u prazno. I on nešto oseća. Ono što je najjezivije je kada sam se gledala u ogledalo, iza mene se na sekundu stvorila silueta neke žene ili slično i isto tako u wc dok sam se kupala, videla sam na prozoru isto to, ali manje (ipak mislim da mi se ovo u wc učinilo). I jedno je lepo sijalo sunce, meni su roletne bile podignute i sunce je sijalo na mene i pored prozora na zidu je prošla senka, a moja je bila iza mene i to je apsolutno nemoguće. Očigledno je da imam duha i to ženskog, ali ono koračanje i silueta u mraku izgleda kao muško. Nije mi više sve to problem, navikla sam se, ali mi odgovorite jer mi treba odgovor. Molim vas

SAVET: Vrlo je verovatno da si, prvi put kada se tako nešto dogodila, bila pod stresom, i da je tvoje telo odreagovalo tako što si osetila bol, a ti si to doživela kao da te neko zgrabio. I moguće je da sve ostalo što doživljavaš posledica toga što si uplašena pa ti svaka senka i svaki zvuk deluju strašno. Ne treba da to posmatraš kao da si se “navikla”, već treba da radiš na tome da se to reši. Ako si trenutno pod stresom, ako postoji nešto što te muči i pritiska, moguće je da su stvari koje “viđaš” posledica toga. Razmisli i sama da li ti pada na pamet šta bi mogao biti uzrok svemu tome, i probaj da smisliš kako bi to rešila. Naravno, ne treba da si sama u tome, pa se obrati roditeljima za pomoć. U početku je možda dobro da ne spavaš sama u sobi dok se ne oslobodiš tih strahova. Natrpirodne pojave poput duhova nisu stvarne, ne mogu da te povrede, i prema tome, ne treba da se “navikavaš” na njih. Ako se sve to nastavi i dalje, najbolje je da zajedno sa roditeljima pronađeš psihologa koji bi mogao da ti pomogne da se rešiš tog osećaja. Ako se obratiš psihologu, to ne znači da si “luda” ili tako nešto, već to samo može mnogo da olakša da pronađeš šta je razlog, odnosno koji problem stoji iza svega toga.

Imaš li pitanje za rubriku “S.O.S.”? Pošalji ga na našu e-mail adresu hej@color.rs (u subject stavi “za S.O.S.”), a mi ćemo se potruditi da ti odgovorimo na sajtu ili u časopisu! Molimo vas samo da postavljate što preciznija pitanja, kako bismo mogli da vam pomognemo.

Autor: Milica Šimonović
Foto: Guliver Thinkstock