SOS: Mnogo sam se promenila, često plačem, sve me nervira, šta mi se dešava?

Dragi Hej, imam problem. Ne znam šta mi se dešava. Jednostavno ne mogu da prepoznam samu sebe. U poslednje vreme se osećam kao debil, kao da nisam ni za šta. Pre sam mnogo volela da izlazim sa društvom, da šetam dugo. Nikad nisam odbijala pozive drugarica i uvek sam bila za. Nikad nisam plakala bez razloga. Nikad se nisam žalila ni na šta i uvek sam bila nasmejana i srećna. Sad je sve obrnuto. Kad me neko pozove u šetnju meni se ne ide. I ako odem, onda moramo da sednemo negde gde ima puno ljudi i gde mogu nešto da pojedem jer sam tad uvek gladna, tj. ne mogu da kontrolišem ponekad apetit. U poslednje vreme mi se često plače bez razloga. Previše sam usporena. Kada moje drugarice pričaju o nečemu ja se tek kasnije uključim u razgovor. U poslednje vreme sporo i slabo kapiram, brzo gubim koncentraciju. Kad izađem sa društvom oni pričaju, smeju se, a ja se tad često žalim kako mi nije dobro, kako me boli stomak, glava ili noge od predugačkog hoda, a da nismo dugo hodali, i ponašam se kao da mi je 50 godina, a ne 17. I njih je počelo to da nervira i često mi prebacuju zbog toga. Uvek mi se spava. Ja sam i pre spavala popodne po sat-dva najviše, a sad čim dođem iz škole zaspim (inače sam uvek prva smena) i spavam do uveče, ponekad se samo premestim u krevet. U školi nisam popustila. Hvala Bogu bar to. Drugarice mi često kažu da mi je lice namršteno, da hodam sporo i pogrbljeno. Sad treba da učim za prijemi preko leta i posle za vreme četvrte godine, i za koji god fakultet se odlučim moji roditelji se bune i ništa im ne odgovara, iako su rekli da se neće mešati u moju odluku. Meni to mnogo smeta. I mnogo su vezani za mene, čak i previše, toliko da gledaju da se ne razdvajam od njih još uvek, a mene to mnogo guši. Na kraju krajeva, moram već jednom da se osamostalim. Jednostavno ne znam šta mi se dešava. U poslednje vreme mi sve smeta i jedva čekam da odem na fakultet što dalje od mog grada u neku novu sredinu gde ću upoznati nove ljude i gde neće biti sve monotono, isto. Molim vas pomozite mi i što pre mi odgovorite.

SAVET: Sigurno je da postoji razlog zašto se tako osećaš i ponašaš u poslednje vreme. Verovatno i sama možeš da naslutiš, ako malo bolje razmisliš, šta bi to moglo da bude. Razmisli čime si to sve nezadovoljna i kako bi to mogla da rešiš. Postoji mogućnost da je deo problema upravo vezan za izbor fakulteta i generalno za pripremu za studije jer je to vrlo stresna situacija za sve mlade ljude. Probaj da se nekako osamiš i promisliš o uzrocima tvoje bezvoljnosti i neraspoloženja, možda možeš sve lepo da staviš na papir i da pored zapišeš neke predloge sebi kako bi sve to mogla da rešiš, a onda da to probaš da i realizuješ. Razmisli šta je to što ti je potrebno da bi se ponovo osećala kao pre. Za to vreme, u redu je da malo preskočiš izlaske napolje ili neke druge stvari koje ti se ne rade, i to vreme posvetiš sebi i rešavanju tog problema. Važno je da znaš da je skroz ok da ako ne možeš sama da se izboriš sa tim, slobodno se obratiš nekom kome veruješ da ti pomogne – drugarici, nekom iz porodice i sl. Na posletku, to može biti i školski psiholog i pedagog ako ti proceniš da ti je razgovor sa njima okej. Ako se to tvoje stanje produži i ne primetiš napredak, probaj da popričaš sa roditeljima o tome i da zamoliš da ti pomognu da pronađeš nekog stručnog savetnika (psihologa ili psihoterapeuta). Imaj na umu da je to skroz okej i da nije strašno pričati sa psihologom npr. jer razgovor može mnogo da ti olakša i da ti pomogne da pronađeš smernice za izvlačenje iz svega toga. Što se tiče upisa fakulteta, nemoj prerano da brineš o tome, jer imaš još neko vreme da odlučiš i koji ćeš da upišeš, a i da lepo spremiš prijemni. Što se tiče situacije sa roditeljima, probaj da pričaš sa njima o svemu tome, kaži im kako se osećaš i da bi volela da ta odluka bude tvoja. To je takođe ok, jer se to tiče najviše tebe. Naravno, poslušaj šta i oni imaju da kažu i razmisli o njihovim predlozima. Pokušaj da se ne svađaš sa njima već da normalno porazgovarate o svemu tome i pokušajte da nađete neki kompromis.

Imaš li pitanje za rubriku “S.O.S.”? Pošalji ga na našu e-mail adresu hej@color.rs (u subject stavi “za S.O.S.”), a mi ćemo se potruditi da ti odgovorimo na sajtu ili u časopisu! Molimo vas samo da postavljate što preciznija pitanja, kako bismo mogli da vam pomognemo.

Autor: Milica Šimonović
Foto: Guliver Thinkstock

Šta ti misliš o ovoj temi? Ostavi svoj komentar!

Tvoja adresa neće biti objavljena.