Dragi Hej i ranije sam ti pisala o silnim problemima u vezi škole, psihičkog zdravlja, samopouzdanja itd…. Ali ovog puta mi se sve skupilo. Samo ove godine mi je umrla prabaka i dva kućna ljubimca. Prvi ljubimac (papagaj) je uginuo u februaru ove godine zbog starosti. A drugi ljubimac (pas, maltezer) mi je uginuo pre dva dana zbog iznenadne bolesti. Imao je samo 4 i po godine. Ne prestajem da plačem…
Imala sam silne smrtne slučajeve i ovo me je pokosilo. Škola je neuspeli slučaj. Verovatno padam godinu. Ne mogu da se izborim sa bolom. Samo spavam i pijem lekove za smirenje. Niko ne razume moju bol.Izgubila sam najboljeg prijatelja, nekoga koga sam volela najviše na svetu… Neopisivo mi je teško. Ne znam što vam pišem kada me ni jedna rečenica neće utešiti. Stručna pomoć takođe. Ne znam šta da radim. Nekada sam imala ciljeve… Da postanem novinar, imam porodicu, pružim svu ljubav ovog sveta osobi u koju se zaljubim. Sad sve to deluje neostvarivo, daleko. Nemam želju ni za čim. Osećam se prazno.

SAVET: Žao nam je što se tako osećaš i što ti se toliko toga nakupilo! To što si nam se obratila za pomoć je odlična stvar, i zapravo je dobar znak, jer znači da osećaš da ti je potrebna pomoć i da si spremna da načiniš korak ka rešavanju svega toga što ti se nagomilalo. Bol koju sada doživljavaš zbog gubitka prabake i ljubimaca je ogromna, i verujemo često i neizdrživa, i zato je sasvim okej da tu tugu i bol izraziš otvoreno. Okej je da daš sebi vremena da tuguješ, ali to ne sme da traje predugo i da te toliko koči u drugim stvarima. Posle nekog vremena, iako je veoma teško, treba da dozvoliš sebi da prihvatiš to što se desilo i da nastaviš dalje, a ljude i ljubimce koje si izgubila nećeš nikad zaboraviti i uvek ćeš misliti na njih. Ako ne možeš da se sama izboriš sa tim, u redu je da zatražiš pomoć od nekog drugog. Jasno nam je da osećaš da te niko ne razume, i da te to dodatno demotiviše da se obratiš za pomoć, ipak, veruj nam da je potrebno da se obratiš za savetovanje nekom što pre. Lekovi za smirenje nisu rešenje za situaciju u kojoj si, pogotovo ako ih uzimaš na svoju ruku, bez saveta stručnjaka. Razumemo da osećaš da ti razgovor sa psihologom, psihijatrom ili psihoterapeutom ne bi pomogao, i da te to ne bi utešilo, ali je to zapravo vrlo dobro rešenje za tebe. Razumemo i da se osećaš kao da ništa više ne može da se uradi kako bi se situacija rešila, i da zbog toga manje veruješ da možeš da prevaziđeš sve to, ali time što si se nama obratila si pokazala da si vrlo sposobna da se boriš protiv tog osećaja, i bravo za to! To pokazuje i da imaš volju da radiš na tome, samo je potrebno da sve to sada iskoristiš. Ljudi često misle da na razgovor sa psihoterapeutom ili drugim stručnim licem idu samo “lude” osobe, i onda to izbegavaju, i zato želimo da naglasimo kako to nikako nije istina, i da su takve vrste savetovanja vrlo korisne jer možemo da naučimo kako da se izborimo sa svim problemima sa kojima se susrećemo. Tvoje psihičko zdravlje treba da je na prvom mestu, a kada poradiš na tome, sve ostalo možeš nadoknaditi. Savetujemo ti da popričaš sa roditeljima ili nekim drugim starijim, i da zamoliš za pomoć. Možda se sad plašiš da te neće shvatiti i da je to sve uzalud, ali je zapravo sve do načina na koji ćeš im problem predstaviti. Najvažnije je da budeš iskrena oko cele situacije. Slobodno reci tačno kako se osećaš i da ne možeš više sama, budi uporna u tome da čuju šta imaš da kažeš. Traži roditeljima pomoć oko pronalaženja nekog stručnog za savetovanje. Ako bi to npr. bio psihoterapeut, što bi bio super izbor, pomogao bi ti da se oslobodiš tih negativnih emocija i da naučiš kako da se nosiš sa svim stresom i problemima, kao i da se vratiš “izgubljenim” ciljevima i posvetiš se njihovom ostvarivanju. Znamo da je jako teško, ali daj sve od sebe da se pokreneš i boriš protiv toga. Pored savetovanja, ono što bi moglo još dodatno da ti pomogne jeste da pokušaš da sve te emocije usmeriš u neko pisanje, crtanje ili nešto slično, jer to može biti dobar način da se “isprazniš” i samim tim osetiš bolje, a pored toga bi skrenula pažnju sa tih negativnih misli. Takođe, potrudi se da povratiš stari život tako što ćeš pokušati da se više družiš sa ljudima, radiš stvari koje voliš i slično. Najvažnije je da ne odustaješ i da se posvetiš tome, kao i da ne smetneš sa uma da možeš da prebrodiš sve to, izvučeš se i izađeš jača iz toga. Mi smo uz tebe i nadamo se da ćeš poslušati naš savet, i javi nam obavezno šta si uradila!

Imaš li pitanje za rubriku “S.O.S.”? Pošalji ga na našu e-mail adresu hej@color.rs (u subject stavi “za S.O.S.”), a mi ćemo se potruditi da ti odgovorimo na sajtu ili u časopisu! Molimo vas samo da postavljate što preciznija pitanja, kako bismo mogli da vam pomognemo.