PROBLEM: Imam 15 godina i dosta problema. Oko svoje porodice, oko mene same, mog samopouzdanja, oko toga kako ne mogu da zavolim sebe, kako sam pod stresom, kako se samopovređujem. Mnogo bih volela da odem kod nekog psihologa i da porazgovaram o tome, ali se bojim. Plašim se da će oni zaključiti da su moji problemi veoma ozbiljni i da će morati da ih ispričaju mojim roditeljima. Čula sam ranije da psiholog nema prava da govori tuđe probleme drugima. Ja u to ne verujem, ne znam zašto. A volela bih da odem sama, ne želim da moji roditelji idu sa mnom, zato što oni to neće razumeti, ne mogu. Pokušavala sam ranije da pričam sa njima, ali ne vredi, to se sve pretvori u galamu i viku. Potreban mi je savet od neke stručne osobe. Šta vi mislite o ovome? Da li da odem?
Anonimna

SAVET: Onog momenta kada osetimo da nam je potrebna pomoć stručnjaka, to je najbolji trenutak da se poseti psiholog ili psihoteraput. Devojke i mladići ponekad po vlastitoj želji kontaktiraju psihoterapeuta ili psihologa u školi, Domu zdravlja, dok neki od njih izbegavaju poznate prostore, i traže „neutralan” teren – najčešće je to neko privatno savetovalište – kako bi mogli da se otvore i pričaju o sebi, što je potpuno u redu. Ima stvari koje jesu do tebe i potrebno je da ih individualno rešiš, a sa druge strane čini mi se da su roditelji deo nekih tvojih problema i da su ti potrebni u razgovorima kako bi razumela šta se dešava među vama. Trenutno, tvoji roditelji teško podnose činjenicu da imaš problem i onda viču, kao da time žele da „oteraju zlo”. Nažalost, time se samo problemi odlažu ili gomilaju. Ako ti je teško da odeš prvi put sa roditeljima, možda treba da popričaš sa nekom starijom osobom od poverenja, tetkom, strinom ili razrednim starešinom, psihologom u školi, i sa njom odeš na razgovor kod psihoterapeuta, a onda svi zajedno da uključite i roditelje kao deo rešenja. Tokom prvog susreta psihoterapeut će vas upoznati sa načinom rada, šta je sve potrebno za individualni rad sa tobom i kada i koliko bi roditelji bili uključeni u razgovore, kao neka vrsta podrške. Važno je još da napomenem da su razgovori uvek poverljivi, naročito između psihoterapeuta i mlade osobe koja razrešava problem. Poverenje je najvažnije kako bi osoba mogla da reši problem koji ima.

Imaš li pitanje za rubriku “S.O.S.”? Pošalji ga na našu e-mail adresu hej@color.rs (u subject stavi “za S.O.S.”), a mi ćemo se potruditi da ti odgovorimo na sajtu ili u časopisu! Molimo vas samo da postavljate što preciznija pitanja, kako bismo mogli da vam pomognemo.