SOS: Nije mi do ničega, osećam se prazno

Imam 13 godina. Sećam se da sam se ovako osećama već oko godinu-dve. Osećam depresivno oko dve-tri nedelje, a onda sam par dana srećna. Ta promena u raspoloženju se dešava naglo. Dok sam depresivna toliko mi je loše da sam se jednom rezala po ruci. Ostajem u sobi, ne smejem se. Nije mi do ničega. Osećam se prazno, kao da mi nešto fali, ali ne znam šta. Nešto što svako ljudsko biće treba da ima. Nešto me steže u srcu. Nemam sa kim da porazgovaram o tome zato što ne verujem nikome. Nemam puno prijatelja sa kojima mogu da podelim sve i svašta. U tim danima se pretvaram da sam srećna i krijem svoje emocije. Jednom sam rekla drugaricama koliko sam tužna bila zato što sam brinula za jednu osobu koja je bila u bolnici, a one su mi govorile kako dramim i kako to radim da bih bila u centru pažnje. Pokušala sam da se izborim sa ovim, ali ne mogu. Kad se zapitam zašto mi je tako, ne znam da odgovorim. Idem na karate, i kad kod idemo negde autobusom niko ne želi da sedne sa mnom. Kad smo išli na pripreme, bilo nas je pet, a u sobi je bilo četiri kreveta i ja sam bila ona koja je bila sama u sobi. Kad radimo nešto u paru uvek ostanem zadnja. U školi nije ništa bolje. Ponašaju se prema meni kao da ne postojim. Sedim sama na skoro svim časovima. Srećniji dani su kratki. Traju oko tri dana. Tada se osećam kreativno i euforično, ali i dalje sam usamljena. Ne znam kako da opišem koliko mi je užasno sad. Ne mogu da pričam sa profesionalcima zato što je moj gradić mali i tu nema nikakvih stručnjaka. Molim vas pomozite mi.

SAVET: Žao nam je što kroz sve to prolaziš sama. Zaista ne bi trebalo da bude tako. Ma koliko god da smo jaki, u nekim trenucima nam je neophodna podrška drugih ljudi. I ti sama si svesna toga. Znaš da bi trebalo da potražiš pomoć i mi ti upravo to predlažemo. Smatramo da je to neophodno ako želiš da rešiš probleme sa kojima se suočavaš. Prvi korak je razgovor sa roditeljima, a potom i razgovor sa lekarom koji te može uputiti dalje ili pak sa psihologom iz doma zdravlja. U slučaju da oni smatraju da nemaju dovoljno kompetentne stručnjake koji se bave tom problematikom, uputiće te dalje, u najbliži veći grad. To ti provereno govorimo jer smo imali iskustva sa decom koja su iz manjih mesta upućena u veće gradove, institucije koje imaju stručnjake za probleme mladih.
Dakle, na tebi je samo da počneš o tome da pričaš i da potražiš pomoć, a dalje ce ti odrasli pomoći upućivanjem na pravo mesto.
Iskreno se nadamo da ćeš poslušati naš savet i da ćeš potražiti pomoć. Nemoj se sama boriti sa svim tim.

Imaš li pitanje za rubriku “S.O.S.”? Pošalji ga na našu e-mail adresu hej@color.rs (u subject stavi “za S.O.S.”), a mi ćemo se potruditi da ti odgovorimo na sajtu ili u časopisu! Molimo vas samo da postavljate što preciznija pitanja, kako bismo mogli da vam pomognemo.

Autor: Natalija Isailović
Foto: Guliver Thinkstock

Šta ti misliš o ovoj temi? Ostavi svoj komentar!

Tvoja adresa neće biti objavljena.