SOS: Opsednuta sam socijalnom anksioznošću

Dragi Hej, po prvi put ti pišem u nadi da ćeš mi odgovoriti. Želim da pišem o nečemu što mi ne da mira već duže vreme, a zapravo ne znam ni kako da počnem… Ali dobro, nebitno sad, samo ću pokušati da krenem od nečega… Oduvek sam bila jako stidljivo i povučeno dete, u vrtiću nisam imala nijednog prijatelja, pa ni sada… Zapravo, preselila sam se u drugu državu i našla sam samo jednog, a to je dečak iz Srbije, jer ja naravno ne mogu da sklapam prijateljstva s ljudima iz različitih delova sveta. Mislila sam na ono jedva sa svojima mogu, a kamoli s tuđima. Uglavnom, da pređem na glavnu stvar, problem je takođe što sam opsednuta socijalnom anksioznošću… To jest, svaki dan mislim o tome i takođe počinjem da se plašim da je zaista imam po onome što sam pročitala na internetu, tačnije po simptomima koje sam videla tamo, jer koliko sam primetila slični su, pa možda čak i isti… Ako je potrebno da nabrojim to su: strah od odbijanja, izražen strah od socijalnih situacija (javni nastupi, odgovaranje u školi, mučnina pred odlazak van…), a bila sam anksiozna čak i pred slanje ovog maila vama. Još je problem i u tome što ne znam kako da o tome pričam s roditeljima zato što ne želim da ih brinem, a takođe mislim da me neće uzeti za ozbiljno. A još se i pored svega ovoga u poslednjih par meseci osećam VEOMA depresivno i zaista ne znam šta da radim 😭 Inače, hvala vam mnogo unapred i molila bih vas da mi odgovorite na sajtu jer neću biti u mogućnosti da kupim neki od narednih brojeva časopisa!
P.S. Izvinjavam se ako previše dramim i takođe zbog mog “romana”, ali zaista sam imala dosta da napišem, uglavnom moglo je da bude i duže 😂

SAVET: Super je što si nam pisala iako ti je bila frka!  Važno je da znaš da se razlikujemo jedni od drugih po tome koliko nam je prijatno u određenim situacijama, kao i po tome koliko se dobro snalazimo u istim tim situacijama. I to je skroz normalno. Nije redak slučaj da su ljudi anksiozni, kao i da ta anksioznost bude veoma izražena u socijalnim situacijama, te je važno da razumeš da to kako se osećaš nije ništa previše retko, niti da imaš razloga da se stidiš toga i da se plašiš da drugi za to znaju (pre svega roditelji). Kada je reč o socijalnoj anksioznosti, pre svega ti savetujemo da prestaneš da guglaš previše o tome, jer na taj način pojačavaš svoju anksioznost sa svakim novim simptomom o kojem pročitaš ponešto. Nemoj to da radiš nikako! Anskioznost se rešava tako što vežbaš da je pobediš, a to radiš tako što sebe postepeno stavljaš u situacije koje ti nisu baš toliko prijatne, malo stisneš zube, pregrmiš neprijatnost i kažeš sebi “Eto uspela sam da prođem kroz ovo, i ništa se strašno nije desilo”. I to treba da ti bude podstrek za to da guraš dalje, i da pokažeš sebi da ti to zapravo možeš! Da bi lakše prošla kroz te situacije u kojima ti se javlja anksioznos, predlažemo ti da pre upuštanja u njih (npr. ako treba sa nekim da se upoznaš, ili treba da odgovaraš u školi) odradiš vežbe disanja koje će ti pomoći da smiriš srčani ritam i da unormališ ritam disanja koji ti, kada su ubrzani, samo otežavaju. Tehnike disanja možeš da pronađeš i na internetu. Sem toga, cela ta situacija oko selidbe u drugu državu je sama po sebi stresna, i verujemo da je to dodatna barijera u pokušaju da se opustiš i sklapaš prijateljstva. Ipak, super je što si već stekla jednog prijatelja, i savetujemo ti da neguješ to prijateljstvo. Ono što je takođe važno da znaš jeste da si sasvim sposobna da ostvariš prijateljstva i sa drugim osobama, nebitno iz koje su države, jer ti samo zbog te anksioznosti i nesigurnosti misliš da ne možeš, ali zapravo možeš, samo daj sebi šansu. Budi otvorena prema drugima, usudi se da im priđeš. Najgore što može da se desi jeste da ne uspete da ostvarite prijateljstvo, što svakako nije toliko strašno jer opet ne gubiš ništa što si već imala, a možeš da dobiješ nešto novo i lepo. Kad god se osećaš nedovoljno sposobno da ostvariš prijateljstvo sa nekim, ili da se snađeš u nekoj situaciji, odradi vežbe disanja i podseti sebe da su to samo misli koje potiču iz anksioznosti i nesigurnosti, i da uopšte nisu tačne. Ipak, želimo da ti napomenemo da ako osetiš da ipak ne možeš sama da se snađeš oko svega toga, sasvim je okej da se obratiš roditeljima. Oni zato i jesu tu, da ti pomognu kad ne možeš sama. Ne razmišljaj o tome da li ćeš ih brinuti, jer će svakako više biti zabrinuti ako se previše opteretiš, ako to kako se osećaš bude gore nego sad i ako dođeš do tačke kada je teže nego sad ispraviti to kako se osećaš. Sedi sa njima i objasni im kako se osećeš, pa ćete zajedno osmisliti dobro rešenje (npr. da angažujete psihoterapeuta koji će ti pomoći kako da naučiš da iskontrolišeš svu tu anksioznos). Ukoliko tu gde živiš ne možeš da pronađeš psihoterapeuta koji bi ti odgovarao (u smislu da ti je potrebno da pričate na srpskom), možete da se raspitate za psihoterapeute koji rade online (npr. pričate preko skajpa i slično), jer uvek postoji neko rešenje, koliko god nam delovalo da ga nema. Srećno i piši nam kad god imaš potrebu, ne brini o dužini teksta! 🙂

Imaš li pitanje za rubriku “S.O.S.”? Pošalji ga na našu e-mail adresu hej@color.rs (u subject stavi “za S.O.S.”), a mi ćemo se potruditi da ti odgovorimo na sajtu ili u časopisu! Molimo vas samo da postavljate što preciznija pitanja, kako bismo mogli da vam pomognemo.

Autor: Milica Šimonović

Foto: Getty Images/Guliver

Šta ti misliš o ovoj temi? Ostavi svoj komentar!

Tvoja adresa neće biti objavljena.