SOS: Osećam se izgubljeno, da li da potražim pomoć psihologa

Dragi Hej, imam jedan mali problem. Ovako, u poslednje vreme sam jako izgubljena psihički. Svaki dan pitam samu sebe ko sam i zašto sam ovde, šta je svrha mog postojanja i kako učiniti ovu planetu boljim mestom za život. Previše razmišljami nerviram se zbog totalne gluposti, plačem noćima, spavam ukupno 5-6 sati, ne znam šta da radim sa svojim životom, usamljena sam, u depresiji, sama sam i to traje već mesec dana, a nemam kome da to kažem. Moji misle da se samo zezam i kažu mi da samo prestanem da razmišljam tako i to je to, ali ja ne mogu zato što je teško. Imam i dve starije sestre, a njima ne mogu da kažem jer me tek one neće razumeti, a i one imaju svoje probleme i neću da i još njima budem na teretu. Nemam drugare kojima mogu to da kažem a i nisam tinejdžer, starija sam i punoletna tako da sigurno nije puberte. I da, ponekad razmišljam kako se ubiti na kreativan način jer ionako nikome nije stalo, moja porodica je okej ali ja nemam zajedničkih tema da pričam sa njima i ja se jednostavno osećam izolovano i kao da ne pripadam njima i ovom svetu. Želim da spavam i da se nikad ne probudim, gledam današnje devojke sve su iste i proste, ne mogu da sklope prosto proširenu rečenicu i svi bulje u telefone, katastrofa! I pre sam isto bila u depresiji, ali mi je posle bilo bolje jer sam počela da vezbam, a sad se prejedam. Ljudi me povređuju svakim danom i ne znajući to i kažu mi kako sam preosetljiva i kako sam naivna i glupa. To stvarno boli, i mnogo je teško kad sve ovo trpiš u sebi i kad samo čekaš dan kad ćeš da pukneš, valjda me razumeš šta hoću da kažem. Molim te,ne znam kako da se promenim, šta da radim? Osecćam se tako izgubljeno. Da li da posetim psihologa? Stvarno ne znam šta da radim. Hvala unapred.

SAVET: Jako nam je žao što prolaziš kroz sve to i što se osećaš u vezi sa tim veoma usamljeno. Opis tvojih razmišljanja kao i ponašanja definitivno govori u prilog tome da bi trebalo da posetiš psihijatra (raspitaj se samo prethodno da li ti je potreban uput od tvog izabranog lekara, verujemo da jeste).
Takođe, voleli bismo da ti skrenemo pažnju na to da nije sramota ni slabost potražiti pomoć (ukoliko o tome razmišljaš na takav način). Ponekad, većina nas se suočava sa problemima koji prevazilaze naše kapacitete i sposobnost da se sami sa njima nosimo. Veoma je bitno da to prepoznamo i da u to vreme potražimo pomoć. Ti si opisala više alarmantnih znakova – razmišljanje o samoubistvu, crne misli, nesanicu, prejedanje, izolovanje od porodice i prijatelja, krivicu, utisak da te niko ne razume… Sve to mogu biti znakovi depresije, pitanje je samo kakve. Zato se nadamo da ćeš još danas potražiti pomoć. Preseci, uradi to odmah, uradi to danas. Ne odlaži više. Pomozi sebi da se rešiš tih problema i da počneš da uživaš u životu!
Naravno, obavezno nas obavesti kako je razgovor prošao jer zaista verujemo da će ti to pomoći!

Imaš li pitanje za rubriku “S.O.S.”? Pošalji ga na našu e-mail adresu hej@color.rs (u subject stavi “za S.O.S.”), a mi ćemo se potruditi da ti odgovorimo na sajtu ili u časopisu! Molimo vas samo da postavljate što preciznija pitanja, kako bismo mogli da vam pomognemo.

Autor: Natalija Isailović
Foto: Guliver Thinkstock

Šta ti misliš o ovoj temi? Ostavi svoj komentar!

Tvoja adresa neće biti objavljena.