PROBLEM: Dragi HEJ!, imam problem. Moj stariji brat se preselio u drugu državu zato što je potpisao ugovor sa rukometnim klubom. Ja sam veoma srećna što je dobio priliku da ostvari svoj san, ali mi je mnogo teško. Plačem svaki dan, ništa ne može da me uteši. Stalno gledam naše slike, snimke i jednostavno se rastužim. Sve što pročitam podseti me na njega i onda mi je još teže. A ne mogu da idem toliko često kod njega zbog škole i prevelikih obaveza. Šta da radim? Pomozite!

SAVET: Jasno je da si emotivac i da ti je potrebno neko vreme da tuguješ zbog razdvajanja od brata. Imaš osećaj da ne znaš kako da nastaviš dalje. Pitaš se da li da pričaš sa mamom i tatom o tome i šta ako ih povrediš započinjanjem ove teme. Ti u ovome nisi sama. Pretpostavljam da roditelji i brat takođe pate i pokušavaju da se prilagode novom načinu života. Hajde da vidimo kako možeš da izađeš iz toga. Razmisli o tome šta tuga čini za tebe? Kome je pokazuješ i ko bi trebalo da odgovori na nju? Šta ti ta osoba kaže. Treba da porazgovaraš sa roditeljima, i da ih pitaš da li njima nedostaje sin i kada najviše. Šta rade da sebi olakšaju, da li možda provode vreme sa drugim dragim ljudima, čitaju, šetaju, itd. A ti uvek možeš da se čuješ sa njim putem Vajbera ili Skajpa i sl. Ne oklevaj da ga kontaktiraš kada ti nedostaje.

Imaš li pitanje za rubriku “S.O.S.”? Pošalji ga na našu e-mail adresu hej@color.rs (u subject stavi “za S.O.S.”), a mi ćemo se potruditi da ti odgovorimo na sajtu ili u časopisu! Molimo vas samo da postavljate što preciznija pitanja, kako bismo mogli da vam pomognemo.