SOS: Pretvaram se u hipohondričnu osobu

Ovako, sve je počelo od kada je moj rođak preminuo i ja sam načula da je preminuo od aneurizme što nije bilo istina, ali sam svejedno odlučila da malo po internetu pretražim to, što je bila jako loša ideja. Videla sam da piše da ako čovek ima tu bolest kada pritisne stomak stomak mu pulsira i naravno ja sam to pokušala i moj stomak pulsira, od tada je sve pošlo naopako, moj život je postao jedna velika fobija. Kada sam osetila da pulsira, to je bilo pre godinu dana, tada sam odradila sve moguće pretrage, čak i ultrazvuk koji je bio u redu, i svi doktori koji su obavljali te pretrage rekli su da je pulsiranje stomaka normalna pojava zato što je arterija povezana sa srcem, a srce naravno otkucava. I sve je bilo u redu do sada, sada sam opet počela da umišljam da imam tu bolest i opet sam postala paranoična, pretvaram se u hipohondričnu osobu i jako sam zabrinuta zbog toga, trenutno me više brine moje psihičko zdravlje nego moje fizičko zdravlje. Čak sam neko vreme umislila da imam rak što hvala Bogu nije bilo istina. Ali mislim da se ne bojim bolesti koliko se bojim smrti, jer ne želim da umrem mlada. Molim vas pomozite mi, ne znam šta bih trebala da uradim povodom toga išla sam i kod psihijatra ali to mi nije baš pomoglo, imam 16 godina i želim da ova paranoja napokon prođe. Molim vas pomozite mi.

SAVET: Jako nam je žao što prolaziš kroz to i što se tako loše osećaš. Definitivno je, kao što si i sama primetila, vreme da se obratiš nekom stručnom za pomoć. Ukoliko ti psihijatar nije pomogao, nikako ne treba da odustaneš, već treba da kreneš dalje u potragu za nekim drugim ko bi ti mogao pomoći. Obrati se roditeljima za pomoć i pokušajte da zajedno pronađete psihoterapeuta koji bi ti pomogao. U tvom slučaju je verovatnije da će ti psihoterapeut pomoći pre nego psihijatar, jer psihoterapeut može da ti pomogne da naučiš da iskontrolišeš sve te misli koje imaš, kako da ih ublažiš, kako da ih se oslobodiš i da prevaziđeš problem koji imaš. Iz razgovora sa tobom, psihoterapeut će zaključiti da li ima potrebe da te uputi dalje kako bi ti prepisali odgovarajuće lekove koji bi ti pomogli. Samo je važno da ne odustaješ, već da se boriš protiv toga, jer ako se ništa ne uradi povodom tog problema, kasnije može biti samo gore. Super je što si nam se obratila za pomoć jer je to znak da si spremna da radiš na tome, a to je uvek dobar prvi korak ka rešavanju problema. Važno je da budeš svesna toga da to što bi se obratila stručnjaku za pomoć ne znači da si luda ili nešto slično, već da si zrela osoba koja zna kad više ne može sama i kad je vreme da se obrati drugima. Sa nekim stvarima jednostavno ne možemo da se izborimo sami, i okej je da nam drugi pomognu. Razgovori sa psihoterapeutom uglavnom traju sat vremena i izgledaju tako što, uz pomoć psihoterapeuta izložiš šta je to što te muči, a zatim zajedno pokušavate da dođete do najboljeg rešenja. To može mnogo da ti pomogne u tome da nađeš dobre strategije rešavanja problema. Samo nemoj da se povučeš i odustaneš od pokušaja da nađeš dobrog terapeuta. Srećno, i piši nam ponovo ukoliko možemo još nešto da uradimo!

Imaš li pitanje za rubriku “S.O.S.”? Pošalji ga na našu e-mail adresu hej@color.rs (u subject stavi “za S.O.S.”), a mi ćemo se potruditi da ti odgovorimo na sajtu ili u časopisu! Molimo vas samo da postavljate što preciznija pitanja, kako bismo mogli da vam pomognemo.

Autor: Milica Šimonović

Foto: Getty Images/Guliver

Šta ti misliš o ovoj temi? Ostavi svoj komentar!

Tvoja adresa neće biti objavljena.