SOS: Roditelji me tuku

Imam problema sa roditeljima. Sedmi sam razred i oni me tuku. Ali ne tako često nego samo kad pogrešim ili zbog ocena. Deru na mene kada nešto pogrešim ili ne uradim kako treba. Jednom mi je mama polupala telefon o zid, pre me je i čupala i vukla za uši i stalno se drala na mene. Sada se to malo smanjilo, sada me ne čupa ali se stalno dere i govori mi kako sam krmača, idiot, svinja kada nešto pogrešim… Ne smem da joj se suprotstavim jer ako to uradim ona će se još više derati na mene i možda me početi tući. Sada u četvrtak imamo roditeljski a ja se plašim da roditeljima kažem ocene, ako im kažem oni se opet deru, a ako im ne kažem i oni odu u školu ili od nekog saznaju da smo imali npr. kontrolni, oni se deru i tuku me. Ne znam šta da radim. Jednom sam dobila 2  iz matematike i rekla sam drugarici kada dođem kući da će me roditelji istući. Ona mi je samo rekla: „Ma neće, možda će malo vikati na tebe, ali sedmi si razred, ne tuku te valjda u 7. razredu?“. Rekla sam joj da se šalim, iako su me I tada istukli. Molim te pomozi mi!

SAVET: Zaista nam je žao što imaš takav odnos sa roditeljima. Fizičko nasilje u kombinaciji sa emocionalnim, koje se ovde najviše ogleda u vređanju je zaista teško. Posebno u tvojim godinama. Predložili bismo ti da za početak probaš da razgovaraš sa roditeljima ukoliko smatraš da bi to bar malo pomoglo. Možeš im reći kako se osećaš povodom svega, ali takođe možeš probati da im predložiš i ukažeš na to da postoje i druge vrste kazni, koje nisu batine. Ukoliko razgovor sa njima ne urodi plodom, predlažemo ti da se u vezi sa ovim problemom posavetuješ sa nekim drugim. Pada nam na pamet da bi savet i podršku mogla za početak da potražiš od bake, deke, tetke ili nekog bliskog tebi iz porodice ko ima uticaj na tvoje roditelje. Ako smataš da takva osoba ne postoji, možeš probati da savet i podršku potražiš kod školskog psihologa. Samo trebalo bi imati na umu da će psiholog najverovatnije reagovati i da će pozvati roditelje na razgovor. Iako to može tebi delovati strašno, može se desiti da to urodi plodom.
Neke informacije možeš pronaći na sajtu: http://www.sostelefon.org.rs/onama/o_nama.htm
Pored toga, na sledećem linku možeš pronaći neke od brojeva telefona organizacija kojima se možeš javiti a koji će ti dati bolje smernice u vezi sa tim šta bi trebalo da uradiš: http://www.b92.net/lokal/beograd/adresar-sos.php 
Najteže je načiniti prvi korak i reći nekome u lice, ali veruj nam da nemaš razloga da se ti stidiš toga i da smatraš da si za išta kriva. Kada je reč o nasilju, krivi su oni koji ga vrše, a ne žrtve iako su kasnije žrtve te koje ostaju sa negativnim osećanjima, poput osećanja krivice. Pozovi neki od navedenih brojeva koji se bave nasiljom nad decom i podeli svoju priču.

Imaš li pitanje za rubriku “S.O.S.”? Pošalji ga na našu e-mail adresu hej@color.rs (u subject stavi “za S.O.S.”), a mi ćemo se potruditi da ti odgovorimo na sajtu ili u časopisu! Molimo vas samo da postavljate što preciznija pitanja, kako bismo mogli da vam pomognemo.

Autor: Natalija Isailović
Foto: Guliver Thinkstock

1 Comment

  1. Ja imam sličnu situaciju.😔 isto idem u 7. razred. Nemam problema s ocjenama, ali se roditelji idalje deru na mene, a neked pokupim i batine. Kad sam bila mala (cca. 4-9 g) i mama i tata su me dosta često tukil. Ma da, kad bi me tata htio tući, mama bi me zaštitila. Onda bi ipak poslije od nje dobila batina za nešto drugo, i tako skoro svaki dan. Sad je to dosta rijetko, tata me nije udario nekoliko godina, ali s mamom je drugačije. Inače sam nju uvijek više volila, ali se j zadnje vrijeme jako promijenila. Evo, danas me udarila u ruku i nogu jer nisam ugasila svjetlo u kupaoni. Prije toga se derala da od mene nikad nema mira, a ona se “uselila” u moju sobu jer se sestra vratila iz Kanade, pa spava u njezinoj sobi. Stalno mi kaže da sam ja za nešto kriva, a nisam. Npr. neki dan je stavila čašu na ljestve od mog kreveta na kat i nakon nekih pola sata ju je srušila i čaša se razbila. Onda se počela derati na mene da nikad ne vraćam stvari na mjesto. Ja sam joj rekla da je ona tu stavila čašu na što se ona samo još više počela derati da ja uvijek lažem i da je uvijek ona kriva. Najtužnije mi je što me prije godinu dana praktički prisilila da odustanem od gimnastike baš zato što se trenerica stalno derala i svašta nam radila(to je bio opravdan razlog, atmosfera je bila jako loša za zdravlje u svakom smislu), a sad se ona tako ponaša. Znači idalje prolazim kroz iste stvari, samo ne mogu na gimnastiku. Ipak, brzo me upisala na atletiku i sad mi je to neki “outlet” gdje se mogu opustiti. Ali idalje mi nije to to, atmosfera je za sedam zvjezdica, ali sport mi nije toliko drag kao gimnastika. Evo, sad sam malo skrenula s teme, a ali nadam se da ste shvatili poantu.

Šta ti misliš o ovoj temi? Ostavi svoj komentar!

Tvoja adresa neće biti objavljena.