PROBLEM: Imam 13 godina i jedinica sam. Roditelji su mi se razveli još kad sam imala dve godine. Živim sa mamom i redovno se čujem i viđam sa ocem. Ranijih godina porodica sa mamine strane kao da nije ni marila za mene, ali počela sam češće da ih viđam od trećeg razreda. Problem mi predstavljaju tetka, baba i deda. Svi su oni bili i jesu uspešni u životu, a moja mama je malo drugačija. I ona je bila uspešna, ali je firma u kojoj je radila propala, tako da je izgubila posao. Od tada stalno menja poslove. Završila je školu za administraciju, ali trenutno radi u trafici. Kada im je rekla gde je počela da radi, oni su bili u fazonu – “Pa što radiš tamo, sramota!”. Oni mi pomažu oko škole, ali kad god im se ukaže prilika, počnu da vređaju moju mamu i mene. Dok sam bila u selu bez mame, baba je počela da se žali na mene kako ne zna da li uopšte idem u školu i kako sam loš đak. A ja sam uvek sam bila odlična, i dan-danas sam. Samo nekad dobijem ne baš najbolju ocenu, ali to se svima desi barem jednom. Govori o meni kao da se drogiram. Pre neki dan sam se vratila kući i baba se javila mami i opet počela da se žali na mene. Ovog puta je rekla kako ništa nisam radila u selu već da sam po ceo dan buljila u telefon i ništa nisam čitala. Istina je, često gledam u telefon zato što je tamo u selu dosadno, ali ponekad prošetam i usput slušam muziku. Volim K-pop i zato me vređaju. Kad god mama završi razgovor sa nekim od njih, počne da se dere na mene. Znam da je ovo jako dugačko i izvinjavam se zbog toga, ali svaki dan plačem zbog toga što sam “crna ovca” u porodici, i padam u depresiju. Pliz help!

SAVET: Mislimo da bi trebalo da ti se svi u tvojoj porodici zahvale, jer si prihvatila da budeš “crna ovca” i time im omogućila da oni budu uspešni, jer neko drugi za njih radi ono što oni izbegavaju. Ti si sve kritike preuzela na sebe i veoma dobro to podnosiš. Baš nas interesuje kako bi izgledalo kada bi njih neko svaki dan kritikovao, kako bi oni izašli na kraj sa tim. U svakom slučaju, mislimo da možeš i treba da se zauzmeš više za sebe. Sledeći put se ispravi, zategni leđa i smirenim glasom reci da stvari nisu takve kako ih oni vide. Da misliš drugačije i objasni zašto misliš da nisu u pravu. Ako krenu ponovo kritike, odmah ih prekini i nametni se tako što ćeš im reći da se ti tako ne osećaš i da misliš da si vredna, dobar đak, ćerka i unuka. Istraj u ovakvom ponašanju više puta, pa će i oni početi s vremenom da se menjaju i da manje kritikuju. Uvežbavaj novo ponašanje pred ogledalom ili se snimaj, a onda odgledaj šta si uradila, pa koriguj ono što misliš da treba. U svakom slučaju malo poradi na ovome, jer ovo što si do sada trpela je mnogo teže.

Imaš li pitanje za rubriku “S.O.S.”? Pošalji ga na našu e-mail adresu hej@color.rs (u subject stavi “za S.O.S.”), a mi ćemo se potruditi da ti odgovorimo na sajtu ili u časopisu! Molimo vas samo da postavljate što preciznija pitanja, kako bismo mogli da vam pomognemo.

Foto: Thinkstock