Mene u školi zadirkuju, čak i oni mlađi od mene. Ja sam stidljiva osoba i ne mogu tj. ne znam kako da im se suprotstavim. Jutros su me u autobusu zvali i nazivali da svi čuju ružnim imenima i ponavljali moje ime 😩. Stvarno ne znam šta da radim, znam da je sada raspust ali opet se osećam odbačeno samo što sam drugačija osoba od svih njih. 🙁

SAVET: Takve stvari nimalo nisu prijatne i razumljivo je zašto se tako osećaš. Ukoliko imaš prijatelje sa kojima si bliska, osloni se na njih i vidi da u autobusu ne budeš sama, već uvek sa nekim od drugara jer ćeš se osećati sigurnije. Decu koja ti dobacuju te komentare dodatno ohrabruje da se tako ponašaju kada vide da si stidljiva i da te to pogađa. Ako se zaista družiš s nekim ko te razume i sa kim si ok, pokušaj da u školi što više vremena provodiš sa njima, a da se što više distanciraš od onih koji te zadirkuju. I zapamti da šta god da kažu, nije istina, i to te ne čini manje vrednom od njih. Potrudi se da se nekako ogradiš od svega što govore i da uvek imaš na umu da ne treba bilo šta od toga da usvajaš. Ipak, ukoliko su zaista njihove prozivke toliko učestale i ako često čine da se osećaš tako kako sad opisuješ, to već prelazi u vršnjačko nasilje, i nemoj da se plašiš da potražiš pomoć u rešavanju toga. Možeš da se obratiš roditeljima za početak, a onda nastavnicama ili npr. školskom pedagogu. Ispričaj sve što se događa i oni moraju preduzeti određene mere u rešavanju toga. Znamo da to nije lako, ali veruj nam da se ćutanjem o tome ništa ne rešavaš. Ponekad neke probleme ne možemo sami da rešimo, i skroz je ok da se obratimo roditeljima ili nekom drugom za pomoć.

Imaš li pitanje za rubriku “S.O.S.”? Pošalji ga na našu e-mail adresu hej@color.rs (u subject stavi “za S.O.S.”), a mi ćemo se potruditi da ti odgovorimo na sajtu ili u časopisu! Molimo vas samo da postavljate što preciznija pitanja, kako bismo mogli da vam pomognemo.

Autor: Milica Šimonović
Foto: Guliver Thinkstock