Dragi Hej, drugi put vam pišem. Prvi put ste mi mnogooooo pomogli. Malo je veći problem, ima puno da se priča ali nadam se da neće biti predugo i da neću izostaviti najbitnije. Ne znam odakle da počnem. Osmi sam razred i svi me znaju kao dobru i uzornu učenicu. Prošao je septembar, bilo je skoro sve kao i uvek ali oktobar već nije. Sve devojčice su počele da me maltretiraju (zbog moje BFF koju ne vole, pa su počele i mene, koja je isto sa mnom u odeljenju). Ništa se nije baš konkretno desilo, jeste ali to je neka sitnica i za to su rekli razrednoj, naravno supratno od svega što se desilo (sve što su rekle da sam ja njima radila, one su sve meni). Nikada nisam imala nikakvih problema sa njima i sa razrednom, mislim izgradili smo dobar “poslovni odnos”. Ovo je vrlo stresno za mene, jer ja nisam takva kao one da se svađam. Tata je pokušao na dobar način da proba sa pojedinim roditeljima da porazgovara ali baš NIŠTA nije pomoglo. Problem je i u tome što mi razredna baš i ne veruje ali ne znam zašto (veruje mi malo možda više nego njima). U tom “klanu” ima jedna glavna koja tera ostale da sve rade za nju da bi se dokazali (a zapravo je niko i ništa), to zna i razredna ali joj ne može ništa jer nije ništa napravila. Pokušavala sam da se sprijateljim sa svima od devojčica, ali ništa nije uspevalo. Poslednja je godina, ne mogu da dočekam srednju muzičku jer smo tamo baš svi jedna porodica. Umesto da se fokusiram na muzičku i učenje ja se brinem o njima šta će sledeće da mi urade. Za taj mini incident sam odmah rekla predmetnoj nastavnici kod koje sam imala čas, ali da niko nije znao. Ta nastavnica me inače jako voli i ceni. Konsultovala sam se sa njom i mislile smo da sačekamo da vidimo šta će se još desiti pa da onda reagujemo. Niko nije saznao da sam se požalila njoj, dok u ponedeljak nisu rekle razrednoj šta sam im JA radila. Rekla sam razrednoj i pokušala da se izvučem na sve načine ali džaba kada sam ja jedna, a njih je 9, tako da sam morala da kažem da jedna nastavnica zna šta se tačno desilo. Razredna je svima zapretila sa ukorom (čak i meni je rekla da “smirim strasti”), njima to verovatno ništa nije značilo jer su već dobijali, ali meni znači. Ne mogu da se prebacim u drugu školu, pitali smo za odeljenje da se prebacim i ne može. Ja se ponašam normalno prema njima, ali one nikako. Nekako bojim se šta će sledeće da mi naprave, jeste da ću ja to prijaviti sve ali nekako možda ispadne da ja baš budem kriva i da mi niko od nastavnika ne veruje. Za druge nastavnike nisam sigurna da li me gotive tj. da li mi veruju. A za tu moju BFF i roditelji mi govore da se više ne družim sa njom, ali ja jednostavno ne mogu: nemam sa kim iz odeljenja, ona mi najviše prija od svih i volimo iste stvari i sve, jeste da je nekako indirektno ovo nastalo zbog nje ali nekako treba mi bar mala podrška jer ovako nemam skoro nikog tako bliskog. Imam društva ali nije to to, ne viđamo se svaki dan i ne znaju baš sve i jednostavno nije to to. Inače u školi sam skoro non-stop sa njom. Mislim da je to skoro sve… Help… :'( :'(

SAVET: Vidljivo je koliko ti je stresna cela situacija i jako nam je žao što prolaziš kroz to. Baš je ružno od tih devojčica što se tako ponašaju prema tebi i tvojoj najboljoj drugarici. S druge strane, dobro je i utešno je što imaš i prijatelje u muzičkoj i što se raduješ srednjoj zbog njih. Ako te stvari nastave da se događaju, razredna ne može samo da nastavi da ih ignoriše. Predlažemo ti da pomno pratiš šta se događa i da čim vidiš da ti nešto “smeštaju” ili da se nešto desilo, što pre prijaviš nekom od nastavnika, ili samoj razrednoj ako je u blizini, nemoj da čekaš uopšte. Na taj način ćeš ti biti u prednosti i nastavnicima će biti vidljivije šta se zaista desilo. Sem toga, ako nastave da te maltretiraju i da se tako ponašaju prema tebi, a razredna nastavi da ne radi ništa, zamoli roditelje da odu i popričaju sa njom. Njena je dužnost da se uključi u rešavanje problema i da npr. sazove roditeljski sastanak na kom će biti tvoji roditelji i roditelji tih drugih devojčica, i gde će se doći do nekakvog rešenja koje je najbolje za sve vas. Podstakni tvoje roditelje da se uključe u to i da “smaraju” razrednu, ako treba i druge u školi (pedagoga, direktora) dok se stvar ne razreši. S obzirom da ti ne možeš normalno da funkcionišeš sa tim devojčicama, potrudi se da ih totalno ignorišeš i da ne pridaješ značaja njihovom ponašanju i tome što ti pričaju. Ako vide da te to nervira i da ti smeta, to im je samo podstrek da nastave sa takvim ponašanjem. Iako je nekad teško, probaj da daš sve od sebe da deluje kao da ih ni ne primećuješ i ne obraćaš pažnju na njihovo ponašanje, jer onda neće imati razloga da nastavljaju s tim, odnosno njima neće to više biti toliko “zanimljivo”. Druži se sa drugima iz odeljenja koji su prema tebi okej. Što se tvoje BFF tiče, prekid druženja sa njom verovatno ne bi doprineo tome da ove druge devojčice prestanu tako da se ponašaju prema tebi, a one bi samo bile “u prednosti” jer su uticale na vaš odnos. Stoga sama treba da odlučiš šta ćeš da radiš po tom pitanju. Ako je ona okej prema tebi i dobar je prijatelj, nema razloga da prestanete da se družite. Nadamo se da ćeš, zajedno sa roditeljima, uspeti da rešiš ovaj problem. Želimo ti sreću i piši nam ako ti zatreba još neki savet! 🙂

Imaš li pitanje za rubriku “S.O.S.”? Pošalji ga na našu e-mail adresu hej@color.rs (u subject stavi “za S.O.S.”), a mi ćemo se potruditi da ti odgovorimo na sajtu ili u časopisu! Molimo vas samo da postavljate što preciznija pitanja, kako bismo mogli da vam pomognemo.

Autor: Milica Šimonović
Foto: Guliver Thinkstock