Dragi Hej, imam 16. godina i problem koji je veoma kompleksan i zahteva veliku posvećenost u rešavanju istog. Naime, već dve godine patim od teške depresije, socijalne anksioznosti i napada panika. Kliše jednog tinejdžerskog života. Naravno, imam stručnu pomoć od strane psihijatra i psihologa i medikamenata potrebnih za lečenje ovih psihičkih problema. Da skratim priču, većina problema vezanih za moje psihičko zdravlje su rešeni, ali jedna stvar oko koje ni sam tim stručnjaka nije mogao da mi pomogne za ovaj poprilično dug period jeste redovni odlazak u školu. Naime, svaki dan pred odlazak u školu ili pokušaj odlaska u istu je prepun napada histerije, nervnih slomova i svih ostalih stresnih situacija. Mnogo puta sam izmanipulisala roditelje kako ne bih otišla u školu koristeći razna opravdanja, ponekad do te mere nebulozna da ne znam kako mi još uvek veruju (jedva). Razlog što ne mogu da odem u školu nisu ni vršnjačko nasilje (kojeg nema) ni lenjost (koja nije bliska mom karakteru), razlog je prosto i jednostavno panika koju doživljavam kada sam okružena stotinama ljudi u jednom objektu i socijalna anksioznost koja me izjeda. Naravno, problem traje dosta dugo ali se pojačao kada sam tek ove godine upisala državnu školu, celog života sam pohađala privatnu školu kao stipendista i ove godine sam se prebacila radi boljeg upoznavanja sveta van sigurnosne kocke. Ova promena je uticala loše na mene, ali povratka nema jer sam izgubila pravo na stipendiju. Molim Vas da mi pomognete jer jedini savet koji mi svi govore jeste da idem u školu i da se izborim sa problemom. To je savet kako stručnjaka tako i porodice. Objašnjavam im kroz šta prolazim kad se pojavim u toj ustanovi, ali me niko ne razume. Naravno, obrazovanje mi je uvek bilo na prvom mestu, ali je stres ono što je preovladalo nadamnom. Zbog ovoga sam u prvom polugodištu prošla neocenjena iz svih predmeta i to je dovelo do još vise stresa. Strah da ću pasti godinu mi utiče na fizičko zdravlje. Izvinite na ovolikom romanu patetike, ali problem iz dana u dan sve više raste a konkretan odgovor na pitanje kako da se izborim sa istim ne dobijam. Hvala unapred!!

SAVET: S obzirom na to da taj tim stručnjaka nije uspeo da ti pomogne oko socijalne anksioznosti, a ni roditelji ne mogu da ti olakšaju, deluje kao da je vreme da potražiš pomoć nekog drugog stručnjaka. Super je što si uspela da se izboriš sa svim ostalim problemima, i to je za svaku pohvalu! To pokazuje da si zapravo jaka osoba koja je spremna da radi na sebi da bi prevazišla probleme koje ima. Ponekad se desi da nam jedan psiholog ili psihijatar pomognu oko jednog dela problema, ali za drugi deo nam je potreban neko drugi. Postoje psihoterapeuti koji se bave baš rešavanjem problema socijalne anksioznosti. Obavezno se raspitaj da li u tvom mestu ili negde blizu postoji psihoterapeut koji se bavi time. To sigurno može da ti pomogne. Iako roditelji zvuče kao da taj konkretan problem ne shvataju ozbiljno, pokušaj da sedneš sa njima i porazgovaraš drugačije nego do sad. Ubedi ih da ti veruju koliko ti je sve to strašno i koliko te sve to ometa. Pozovi se na prethodne probleme za koje sigurno znaju da su bili ozbiljni. Daj sve od sebe da im opišeš koliko se loše sećaš kada si okružena velikim brojem ljudi. Objasni im da nema razloga da preteruješ u tome što pričaš i da zaista osećaš da ti je potrebna pomoć oko toga, i da si stvarno spremna da radiš da to rešiš, kao i da bi vam to svima išlo u prilog. Reci im koliko su ti njihova podrška i poverenje značili do sad, i kako su ti ponovo i više nego potrebni. Mi razumemo koliko ti je sve to stresno, i uz tebe smo. Nemoj da odustaješ od namere da se rešiš te anksioznosti! Nadamo se da neće proći dugo dok ne kreneš na psihoterapiju (koja je definitivno najbolje rešenje u ovoj situaciji). Možeš na primer da se raspitaš za psihoterapeuta koji bavi socijalno-bihevioralnom terapijom. Ono što još do tad možeš da pokušaš jeste da preispitaš misli koje imaš vezano za odlazak u školu. Npr. šta je to što te najviše plaši, šta te muči da bi moglo da se desi i sl, i da probaš da ubediš sebe da su to iracionalne misli i da će biti okej, da se tako nešto neće desiti. Takođe, možeš da probaš neke tehnike disanja kako bi smanjila fizičke simptome anksioznosti, o tome možeš da se raspitaš na interentu. Te dve stvari ti možda pomognu, ali svakako je najbolje da što pre započneš sa psihoterapijom jer ćeš uz pomoć psihoterapeuta naučiti šta tačno da radiš u svakoj situaciji koja te plaši. Srećno!

Imaš li pitanje za rubriku “S.O.S.”? Pošalji ga na našu e-mail adresu hej@color.rs (u subject stavi “za S.O.S.”), a mi ćemo se potruditi da ti odgovorimo na sajtu ili u časopisu! Molimo vas samo da postavljate što preciznija pitanja, kako bismo mogli da vam pomognemo.

Autor: Milica Šimonović
Foto: Guliver Thinkstock