Imam jedan “problem”. Naime, oduvek sam privržena Vika (Wicca) religiji. Upoznata sam sa svim stvarima vezanim za nju, od praznika do rituala. Oduvek sam želela da budem pripadnik te religije ako je uopšte možemo nazvati religijom. Jedini problem su osude i pritisak drugih. Uvek sebi postavim to pitanje “Da li će me smatrati nenormalnom?”. Trebam li da razmišljam negativno? Trebam li da odustanem od te odluke zbog osuda? Šta mi je činiti?

SAVET: Verovanja i ponašanja koja se razlikuju od onih koja su uobičajna u jednom društvu se često osuđuju i na njih se gleda kao na nešto što je krajnje čudno. Kada je reč o Viki, kao što znaš karakteriše se kao neopaganizam. Ti si sada u godinama kada ti se dopadaju takve okultne i misteriozne stvari, koje na život i na sve gledaju na malo drugačiji način. Svi tinejdžeri žele da se razlikuju od ostalih i pronalaze različite načine da to urade. Ipak, nije usvek svako razlikovanje i istcanje dobra stvar. Mi ti predlažemo da više istražiš to i da ne svrstaš sebe odmah u pripadnicu toga dok ne vidiš šta sve ona podrazumeva. Takođe, pošto je to nešto što je zaista neobično, postavlja se pitanje da li moraš biti pripadnica i šta bi to uopšte značilo? Ti možeš verovati i razumeti neke stvari, bez tog čina svrstavanja sebe u bilo kakvu vrstu prakse, pokreta ili religije. Ne moraš sebe tako da ograničavaš. Dozvoli sebi da iz svake religije pokupiš ono što ti najviše odgovara. Na takav način ćeš biti oslobođena svih stega koje sa sobom većina religija nosi.

Imaš li pitanje za rubriku “S.O.S.”? Pošalji ga na našu e-mail adresu hej@color.rs (u subject stavi “za S.O.S.”), a mi ćemo se potruditi da ti odgovorimo na sajtu ili u časopisu! Molimo vas samo da postavljate što preciznija pitanja, kako bismo mogli da vam pomognemo.

Autor: Natalija Isailović
Foto: Guliver Thinkstock