Dragi HEJ! Imam 12 godina i ne znam da li ovo što mi se “dešava” mogu nazvati nekim ozbiljnim problemom, ali je to nešto što me muči veći deo mog života. Znam da ulazim u pubertet i ozbiljno se trudim da se kontrolišem što se tiče ponašanja, da se ne ponašam kao odrasla osoba, veoma sam skromna, ne tražim mnogo i moja porodica to ceni kod mene. Jedinica sam, i moji roditelji su već duže vreme u finansijskim problemima (sve će uskoro biti rešeno). Bez obzira na te finansijske probleme, moji roditelji se uvek trude da me iznenade sa stvarima koje volim, da mi priušte stvari koje mi trebaju, da budu dobri prema meni… Mene to obično jako razneži… Ja sam im NEVEROVATNO zahvalna na svemu tome, ali ne znam kako da im uzvratim i zahvalim im se? Takođe važi i za baku, dedu i mog strica, koji su takođe predivni prema meni i čine divne stvari za mene, od sitnica do većih stvari. Naravno, tu je reč HVALA koju sam im puno puta uputila ali smatram da to nije dovoljno. Takođe želim, da, ako imate neki savet, učinim svoje roditelje srećnim. Želim da budu srećni i žao mi ih je kada se nerviraju. Takođe i bake i dede. Smatram da to zaslužuju, jer su kroz svašta prošli, i mislim da bi najsrećniji bili kada bih i ja činila lepe stvari kao što oni čine za mene. Volim kada su raspoloženi, bez stresa… Ali to su retki trenuci i želim da se to promeni. Želim da svojim najbližim uzvratim dobrotu i ljubav koju oni meni pružaju, i želim da ih činim srećnima, … Postoji li način da im pomognem jer se sve više i više loše osećam, a mnogo ih volim i ne želim da protraćimo zajedničko vreme. Hvala unapred, pozdrav!

SAVET: Ovo što si ti nama pisala, tvoja briga je zaista za svaku pohvalu i oduševljenje! Zahvalnost koju imaš, svaki njihov trud koji primećuješ i činjenica da ništa ne shvataš zdravo za gotovo te zaista čini jako dobrom i posebnom devojkom.
Stres je prirodan deo života i oduvek, a pogotovo u današnje vreme, on je neizostavan. Stoga, ti sigurno tu ne možeš pomoći roditlejima. Danas se oni suočavaju sa različitim vrstama stresa, a sutradan ćeš i ti. Takve stvari nas čini jačim, a uostalom život bez manjih problema bi bio zaista dosadan.
Što se tiče pitanja kako ti njima možeš da uzvratiš, odgovor je prilično jednostavan. Svakodnevnim sitnicama, znakovima pažnje možeš im staviti do znanja koliko ti je do njih stalo i to će im sigurno svakog dana bar malo ulepšati život. Npr.ako tvoja mama voli da pije kafu ujutru, možeš joj ti svako jutro kuvati kafu (ili čaj, šta god da pije) i to može postati vaš ritual. Takođe, možeš joj pomoći oko kućnih poslova, a nije loša ideja i da predložiš da neki dan ti napraviš nešto za jelo ili nešto slatko. Sve ovo možeš primetniti i u odnosu sa ocem, bakom i dekom. Takvi mali znakovi pažnje su najbolj. Slatka mala iznenađenja. Uz to, pored “hvala”, možeš govoriti i “volim te” ili “stalo mi je do tebe”. Ipak, ako to tebi nije lagodno, uvek to možeš pokazati svojim ponašanjem. Npr.neki ljudi ne vole to da govore, prosto nemaju tu naviku, ali umesto toga to pokazuju brigom da li smo jeli, da li nam je toplo itd. Svako ima svoj način na koji iskazuje ljubav.

Imaš li pitanje za rubriku “S.O.S.”? Pošalji ga na našu e-mail adresu hej@color.rs (u subject stavi “za S.O.S.”), a mi ćemo se potruditi da ti odgovorimo na sajtu ili u časopisu! Molimo vas samo da postavljate što preciznija pitanja, kako bismo mogli da vam pomognemo.