Nova knjiga Violete Babić „367 jezičkih crtica“ donosi nove duhovite primere kojima se na razumljiv način razrešavaju jezičke, gramatičke i pravopisne zavrzlame.
Violeta Babić je diplomirala na grupi za srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Dvadeset pet godina radila je u Institutu za srpski jezik na izradi Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika, a poslednjih godina je zaposlena kao lektor i urednik u „Kreativnom centru“.
Kako ste došli na ideju da napišete knjige koje jezička pravila predstavljaju na ovaj način – kratkim i duhovitim crticama?
– U novembru 2012, dakle pre tačno pet godina, objavila sam prvu jezičku crticu na svom profilu na Fejsbuku. Još tada sam shvatila da pojedini mladi, ali i stariji, loše govore, a još gore pišu. Pošto sam profesor srpskog jezika, dugogodišnji lektor, pa samim tim i znalac jezika i pravopisa, rešila sam da kratkom pričom – crticom – po mogućstvu i duhovitom, objasnim neki jezički problem. U sadašnje vreme retko ko želi da čita dugačke tekstove, a naročito ne stručna objašnjenja u njima. Zato sam rešila da tim jezičkim crticama približim gramatiku i pravopis svima onima koji žele da govore i pišu pravilno. A poznato je da se tako – u kratkoj formi i kroz dijaloge – najbolje i zapamte pravila.
Dosad ste objavili tri knjige jezičkih crtica i održali veliki broj promocija – kakve su reakcije čitalaca sa kojima se susrećete?
– Već je ta prva crtica dobila neobično veliki broj lajkova! Zatim sam iz dana u dan pisala nove crtice i objavljivala ih na Fejsbuku, a prijatelji su se množili. Eto, od tih tekstova, zapravo od izabranih crtica, nastala je moja jezička trilogija objavljena u „Kreativnom centru“: „365 jezičkih crtica“, „366 jezičkih crtica“ i „367 jezičkih crtica“ s preko 1000 objašnjenih problema. Reakcije čitalaca bile su odlične! Prva knjiga odmah je postala bestseler i već su izašla tri njena izdanja, a i druge dve vrlo su tražene i popularne. To me mnogo raduje! Zar to nije dokaz da zapravo mnogi žele da govore i pišu ispravno?
Da li mladi danas govore i pišu pravilno?
– Mladi idu u školu, a u njoj se, srećom, uči gramatika, pa samim tim većina vas i piše dosta dobro. Doduše, na društvenim mrežama neki baš preteruju s korišćenjem skraćenica i s nejasnim rečenicama bez znakova interpunkcije i bez kvačica ako koriste latinicu. Poznato je i to da svi tinejdžeri u svakom vremenu govore nekim svojim jezikom, žargonom, i to je normalno, ali smatram da ipak moraju poznavati i književni jezik i pravopisna pravila da bi ispravno pisali sastave, ali i postali pismeni na nov način.
Koje su najčešće greške u pisanju sa kojima se susrećete u tekstovima na Internetu? Kako se pravilno piše Fejsbuk, Internet?
– Grešaka toliko ima da ne znam odakle da počem. Recimo, prvo na listi neka bude nepotrebno korišćenje engleskih reči i skraćenica. Baš mi bode oči i engleska rečenička konstrukcija usred srpskog jezika, ali i nepoznavanje osnova pravopisa (na primer, negaciju ne mnogi pišu spojeno s glagolom, pa tako umesto: Škola ne radi u sredu, vidimo da neradi). Onda, vokativ mnogi ne odvajaju zapetama, a morali bi, retko ko zna imperativ glagola osvojiti, obojiti, spojiti – ne, ne, nije osvoji, oboji i spoji, već osvoj, oboj i spoj – a drugarice se dozivaju: Iva, Eva dođite! Sara i Lara, gde ste? (umesto ispravnog: Ivo, Evo, Saro i Laro zato što je to pravi oblik vokativa dvosložnih imena s dugouzlaznim akcentom u nominativu).
Reč internet piše se malim slovom jer je u svesti ljudi prestao da bude naziv kompanije, a Fejsbuk se piše ovako jer mu je to ime.
Godinama radite kao lektor – recite nam nešto o tome u čemu se sastoji Vaš posao.
– Lektor sam u duši još od osnovne škole, jer sam oduvek volela srpski jezik i gramatiku. Da biste bili lektor, trebalo bi da završite Grupu za srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu i da vas interesuju jezici. Lekturom sе bavim toliko dugo da svako pravilo već znam napamet. Lektori inače čitaju književne tekstove ili razne prevode sa stranih jezika (ako rade u izdavačkim kućama), a novinske članke pre štampanja ukoliko rade u novinama ili časopisima. Svaki tekst bi morao da pročita lektor jer je on jezički stručnjak i tekst je uvek lepši i bolji posle lektorovog rada. Tako se ispravljaju jezičke, stilske, pravopisne i slovne greške, a njih uvek ima.
Koji je Vaš savet za mlade čitaoce – kako da poboljšaju svoju jezičku kulturu?
– Odgovor je veoma jednostavan – mnogo čitajte i pišite što više. Čitanjem ćete ući u nove svetove i saznati svašta o svetu i životu, a ubrzo ćete i sami primetiti da vam se rečnik bogati, da se lepše i lakše izražavate i da pišete bolje nego ikada ranije. To će ujedno značiti da odrastate i postajete obrazovana mlada osoba.
Intervju: Jelena Dragojlović
Foto: Kreativni centar promo