Ako ste se ikada posle lošeg dana ,,istresli’’ na najbližoj traci za trčanje, onda znate da vežbanje lako može da vam dan iz lošeg pretvori u lep. Do sada ste verovatno već čuli da su endorfini čarobni element koji stoji iza osećaja blaženstva posle vežbanja. Ljudi toliko vole taj osećaj da je izraz ,,zavisnik od endorfina’’ postao sinonim za nekoga ko stalno traga za tim zadovoljstvom u vežbanju. Međutim, iako endorfini mogu da budu zaslužni za taj savršeni osećaj posle trčanja, u suštini se mnogo toga dešava iza scene. Evo šta treba da znate o endorfinima – i zašto možda i niste zavisnik od endorfina.
Šta su endorfini?
Kada je telo pod stresom ili doživljava bol, neurohemijski transmiteri pod nazivom endorfini se stvaraju u hipotalamusu i hipofizi mozga, objašnjava dr Dž. Kip Metjuz (J. Kip Matthews), psiholog specijalizovan za oblast sporta i vežbanja. Endorfini, koji su po strukturi slični leku morfijumu, smatraju se prirodnim lekovima jer aktiviraju opioidne receptore u mozgu koji pomažu da se umanji bol, kaže Metjuz. Takođe mogu da izazovu osećaj ushićenja i opšte dobrobiti. ,,Endorfini su takođe deo prirodnog ciklusa nagrađivanja vezanog za aktivnosti kao što su unos hrane i pića, seksualna aktivnost i majčinsko ponašanje’’, dodaje on.
U potrazi za zadovoljstvom nakon fizičke aktivnosti
Ideja da vežbanje stvara veliku količinu endorfina je postala popularna ubrzo nakon otkrića endorfina pre 40 godina, kaže Metjuz. ,,Trčanje na duge staze je bilo prilično popularno sredinom 70-tih godina prošlog veka, otprilike u isto vreme kad su otkriveni endorfini. Čak je bilo i prijavljenih slučajeva neverovatnog osećaja zadovoljstva nakon trčanja, dodaje on. ,,S obzirom da umanjuju bol, neki istraživači su izneli ideju da endorfini mogu da budu izvor osećaja ushićenja nakon intenzivnog vežbanja.’’ Ali, da li je stvarno bilo tako?
Prekid veze između krvi i mozga
Da, nivo endorfina u krvnoj plazmi raste kao odgovor na stres ili bol, pokazuju istraživanja. Na primer, jedna studija iz 2003. godine je otkrila da što je jači bol koji pacijent oseća posle operacije, to je veći nivo endorfina u njegovoj krvnoj plazmi. Istraživanja pokazuju da vežbanje može da ima sličan efekat, ali i govore o tome da nivo endorfina ne mora da poraste sve do sat vremena nakon početka vežbanja. (Što ne objašnjava zašto se isti osećaj zadovoljstva stvara i nakon 30 minuta intenzivnog vežbanja u serijama.)
Šta je onda u pitanju? Problem sa preranim zaključivanjem da endorfini izazivaju osećaj zadovoljstva nakon vežbanja je u tome što u obimnim studijama naučnici mere endorfine prisutne u krvi – a ne u mozgu. Oni zatim pretpostavljaju da ako nivo endorfina u krvi raste, onda to mora da je zato što je došlo do porasta endorfina u mozgu, kaže Metjuz. Ali, njihova otkrića to ne dokazuju. A endorfin u mozgu je taj koji izaziva to zadovoljstvo.
Jedna nedavna nemačka studija je pokazala da, iako je nivo endorfina visok posle trčanja, endorfini ne mogu da prođu barijeru između krvi i mozga, što znači da verovatno nemaju mnogo veze sa osećajem zadovoljstva nakon vežbanja. Ono što utiče na mozak, kažu naučnici, jeste neurotransmiter pod nazivom anandamid, koji je povišen nakon vežbanja i može da putuje iz krvi u mozak.
,,Iako su neke studije pokazale da vežbanje može da dovede do povišenog nivoa endorfina u krvnoj plazmi, nema postojanih dokaza da vežbanje dovodi do čuvenog osećaja zadovoljstva posle vežbanja’’, kaže Metjuz.
Šta se zapravo dešava?
Pa, ako niste zavisnik od endorfina, šta ste onda? Možete da budete zavisnik od seratonina ili norepinefrina, prema Metjuzovim rečima. Kada vežbate, vaš mozak povećava stvaranje ovih neurotransmitera, koji šalju poruke kroz vaš nervni sistem. U slučaju vežbanja, te poruke bi mogle da budu tipa: ,,Ti trčiš! To je sjajno! Oraspoloži se!’’
Studije povezuju nizak nivo seratonina i norepinefrina sa depresijom, što predstavlja mnogo čvršću vezu sa osećajem ushićenja posle vežbanja nego dokazi o endorfinima, kaže Metjuz. I ne radi se samo o tome da vežbanje dovodi do povećanja seratonina i norepinefrina koji zauzvrat mogu da ublaže depresiju i stres. Vežbanje u stvari pomaže u odbrani od depresije i anksioznosti tako što povećava sposobnost organizma da odgovori na izazivače stresa, objašnjava on.
,,Ono što izgleda da se dešava jeste da vežbanje pruža organizmu mogućnost da vežba reagovanje na stres, pojednostavljujući komunikaciju između sistema obuhvaćenih reakcijom’’, kaže Metjuz. ,,Što smo manje aktivni, to nam je teže da se izborimo sa stresom.’’
I dok naučna objašnjenja toga zašto se osećate odlično nakon vežbanja mogu da budu složena, to ne znači da taj osećaj nije stvaran. I ne brinite, nećemo vas osuđivati ako i dalje budete tvrdili da ste zavisnik od endorfina.
Izvor: edition.cnn.com
Foto: Getty Images