1. Virdžinija Vulf i njeni prijatelji su se 1910. godine obukli u kostime i stavili lažne brade kako bi ubedili Kraljevsku mornaricu da su abisinijski prinčevi. Uspeli su u tome i dobili četrdesetominutni obilazak broda. Štampa je to nazvala „Drednout prevarom“.
2. Nijedna od tri najpoznatije priče iz „1001 noći“ zapravo se ne nalazi u „Pričama iz 1001 noći“. Priče o Aladinu, Ali Babi i 40 razbojnika i Sedam putovanja Sindbada morepolovca kasnije su dodate korpusu ovih priča.
3. Rej Bredberi, autor romana „Farenhajt 451“ potomak je jedne od veštica iz Salema. Bredberi je potomak Meri Perkins Bredberi koja je osuđena na vešanje 1692. godine, ali je uspela da pobegne pre pogubljenja.
4. Ernest Hemingvej je jednom doneo kući pisoar iz omiljenog bara, tvrdeći da je u njega ispiškio toliko novca da je sada njegov.
5. Sting je pesmu „Every Breath You Take“ napisao za istim stolom za kojim je Ijan Fleming pisao romane o Džejsmu Bondu. Sto se nalazi u Flemingovoj vili Goldenaj na Jamajci.
6. „Vini Pu“ je 2009. godine zabranjen u Rusiji jer je otkriveno da jedan visoki zvaničnik ima sliku Pua odevenog u odeću prekrivenu svastikama. Ovo je jedna od čudnijih priča o zabranjenim dečjim klasicima. Druga je kada je knjiga o Doktoru Zusu „Green Eggs and Ham“ zabranjena u Kini od 1965. do 1991. zbog toga što je predstavljala „rani marksizam“.
7. Najranija upotreba termina „opako“ kako bi se opisalo nešto što je kul i dobro nalazi se u prvom romanu Frensisa Skota Ficdžeralda „S ove strane raja“. U Ficdžeraldovom prvom romanu takođe su prvi put, da se zna, upotrebljene i reči „majica“ i „daikiri“.
8. D. H. Lorens je voleo da se go penje na dud kako bi stimulisao svoju maštu. Pisci se na razne, čudne načine bore protiv spisateljske blokade i nedostatka inspiracije.
9. Pre nego što je postao poznat, autor „Klanice 5“ Kurt Vonegat bio je menadžer prvog Saab-ovog predstavništva u Americi koje je propalo posle godinu dana. Srećom, stvari su se poboljšale po Vonegata i postao je popularan pisac. Ono što se manje zna o Vonegatu jeste da je imao mnogo sličnosti sa jednim od svojih književnih idola – Markom Tvenom. Vonegat je svog prvorođenog sina nazvao Tven; oba pisca su rođena u decembru; obojica su služila vojsku; obojica su radila kao novinari; i jedan i drugi su bili strastveni pušači i knjige su im zabranjivane.
10. Kao školarac, Roald Dal je testirao Kadberi čokolade. To mu je možda poslužilo kao insiracija za knjigu „Čarli i fabrika čokolade“.
11. U romanu „Dan skakavaca“ Natanijela Vesta postoji lik po imenu Homer Simpson. To verovatno nije razlog zašto je Met Grening tako nazvao oca Barta Simpsona (Greningov otac se zvao Homer) već je u pitanju čudna slučajnost.
12. Aristofanov komad „Tesmoforijazuse“ sadrži najdužu reč u grčkom jeziku. Ima 171 slovo i u pitanju je izmišljeno jelo od ribe. Najduža reč u engleskom jeziku je hemijska formula za protein titin sa 189.819 slova iako mnogi smatraju da to i nije reč već specijalistički termin. Neki misle da je Džejms Džojs zaslužan za najdužu reč u književnosti ali ta reč, koja se pojavljuje u „Fineganovom bdenju“ ima samo 101 slovo.
U pitanju je:
„bababadalgharaghtakamminarronnkonnbronntonnerronntuonnthunntrovarrhoun-awnskawntoohoohoordenenthurnuk“ i odnosi se na grmljavinu koja se povezuje sa padom Adama i Eve. Ipak, najduža reč u starogrčkom i u književnosti uopšte je ona iz Aristofanovog komada.
To je:
„Lopadotemachoselachogaleokranioleipsanodrimhypotrimmatosilphioparaomelitokatakechymenokichlepikoss-
yphophattoperisteralektryonoptekephalliokigklopeleiolagoiosiraiobaphetraganopterygon“.