Bajke, legende i mitovi predstavljaju neprocenjivo blago jednog naroda, koje se prenosi sa kolena na koleno i u kome se, kako mnogi kažu, krije duša jednog naroda.
Džinovi, veštice, životinje koje govore i koje imaju čudesne moći, lepotice i zveri samo su neki od likova koji čine taj čarobni svet. U tom svetu vreme ne postoji, nema sredine – ili su likovi lepi ili ružni, dobri ili zli, inteligentni ili glupavi, najčešće se javljaju brojevi sedam i tri, a radnja se odvija uvek istim tokom: junak doživljava avanturu, teške životne udarce, za koje okrivljuje sudbinu, borbu dobra i zla i na kraju Happy End.
Svoju popularnost bajke su stekle u 18. veku, kada je objavljena knjiga „ Priče iz 1001 noći“, a svoj vrhunac dostižu objavljivanjem zbirki bajki, koju su uradili najpopularnija imena čarobnog sveta, braća Grim. Oni su 1812. objavili zbirku pod nazivom „ Dečije i kućne bajke“, koja je sadržala priče namenjene deci. Braća Grim nisu izmišljali te bajke, već su ih skupljali: stariji rodjaci, poznanici, prijatelji i stranci su im pričali legende i mitove za koje su znali, a iz tih priča nastale su bajke kakve ih mi danas poznajemo: Pepeljuga, Uspavana lepotica, Snežana i sedam patuljaka,… Pored braće Grim važnu ulogu imaju i dve žene: Marie Hasenpflug i Dorotea Viman, koje su im ispričale priče, iz kojih nastaše bajke. I danas, u digitalnom svetu, bajke braće Grim su sastavni deo detinjstva jednog deteta.
Nismo čitali samo Grimove bajke, već i bajke Hansa Kristijana Andersena: „Carevo novo odelo“, „Palčica“ i druge, koji je svoj život u autobiografiji opisao kao bajku, a može se reći da nije bio daleko od istine: sin siromašnog obućara, koji je postao slavni danski i svetski pisac. U njegovim bajkama su prisutni i motivi i iz njegovog privatnog života, oživljavao je figure, predmete, a omijena životinja mu je bila labud.
Ni psihoanalza nije odolela bajkama, a njihovim dubljim značenjem bavili su se i Frojd i Jung. Jung je u bajkama video riznicu arhetipova, iskonskih slika, koje dolaze iz kolektivno nesvesnog. Neki od pomenutih arhetipova su: čarobnjak – koji simbolizuje tamnu stranu ljudske ličnosti, životinje koje susrećemo u bajkama, kao na primer ptica ili krilati konj simbolizuju intuicuju, a drvo razvoj psihičkog života. Psiholozi se slažu u tome da su bajke dobre za decu, jer deca slušajući bajke uče o univerzalnim vrednostima, podstiču njihova zapažanja i znatiželju.
Neki žive život kao iz bajke sa happy endom, u nečijim životima se umešala neka zla maćeha, koja sve upropasti, a neke princeze još uvek čekaju princa na belom konju. Možda smo za bajke, možda protiv njih, ali one su nešto nezaobilazno u životu svakoga od nas možda zato što pružaju nadu da će se sve na kraju završiti happy endom: Živeli su srećno do kraja svog života!