Ćirilica + latinica + tehnologija

Srpski jezik i njegova dva pisma na udaru su drastičnih promena u poslednjih nekoliko decenija. Svima je već poznat problem anglicizama koji odavno preovladavaju u svim oblastima života, kulture, nauke, zabave… Takođe nam je poznat i problem dominacije latinice nad ćirilicom usled praćenja modernih tokova civilizacije. Ali to nije sve, mi sve manje i pišemo pravom latinicom.

Pisanje olovkom i hemijskom olovkom su odavno zamenile tastaure računara i mobilnih telefona. Olovkom se piše mahom samo u  obrazovnim institucijama, a gde god je moguće koristiti mobilni telefon, računar, tablet i ko zna šta sve još, olovka je potpuno nepotrebna. Čak se i prilikom preuzimanja dokumentacije u državnim institucijama potpisujemo elektronskom olovkom na elektronskoj tabli.

U toj trci za tehnologijom i besomučnoj potrebi da joj se prilagodimo ne bismo li mogli da normalno funkcionišemo u današnjem društvu, mi zaboravljamo da pišemo čak i tom latinicom koja je preovladala u našem jeziku. Naime, SMS poruke koje šaljemo sve češće se pišu bez č, ć, š, đ, ž. Prvo, zato što je tako lakše jer manje puta moramo da kliknemo, pa je proces ispisivanja naših misli brži. Drugo, SMS bez kucanja latiničnih slova sadrži 160 karaktera, a sa kucanjem istih ima svega 70. To znači da nas u našim mobilnim mrežama kucanje poruke našim latiničnom pismom košta duplo skuplje. E baš lepo! Ako hoćemo bar nešto svoje da zadržimo, to moramo duplo skuplje i da platimo. Zaštooooooo? Zar je cena brzog života i ušteda slovnih karaktera gubitak jezičkog identiteta koji je sve izvesniji.

Bilo je nekoliko pokušaja da se isforsira korišćenje ćirilice u školama, u brošurama, na natpisima lokala, nazivima ulica. Međutim, kratko je trajao angažman tih jezičkih čistunaca. Valjda ih je pokolebao neodaziv i činjenica da su šanse za očuvanje ćirilice male. Sada i iz latinice gubimo originalne grafeme… Pa ni latinica uskoro neće postojati. Biće to neko sajber, SMS pismo prepuno simbola i skraćenica.

Pored toga što nam se pisma gube, sve češće koristimo skraćenice. Pišemo OK umesto „u redu”, bzvz je „bez veze”, ljtp zamenjuje „ljubim te puno”, v zamenjuje „volim te”, pozzzz je „pozdrav”, ako nam se spava napišemo zzzzzzzzzzzzz, ako smo besni pišemo AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAnmg znači „ne mogu” zvmt znači „zovem te”, „sačekaj” je ceknznm znači „ne znam”. Sve ovo više liči na neko šifrovano pismo nego na bilo koje od postojećih u našem jeziku.

I tako, jezik sam je nemoćan, ukoliko oni koji ga koriste ne učine nešto da ga sačuvaju. On potpuno prirodno podleže promenama usled promena koje se događaju u društvu u kome se on koristi. Promene u društvu ne možemo zaustaviti, ali jezik možemo da sačuvamo. Samo je pitanje koliko to želimo i koliko uopšte primećujemo da je to potrebno.

Foto: Guliver Thinkstock

 

Trendi

Šta ti misliš o ovoj temi? Ostavi svoj komentar!

Tvoja adresa neće biti objavljena.