Istine i zablude o Kubi

I pored toga što je jedna od omiljenih egzotičnih turističkih destinacija koja mami svojim prostranim peščanim plažama, vrelinom dana, osvežavajućim koktelima, jakim cigarama i zanosnim ritmovima, Kuba je nezasluženo među prvima na listi zemalja koje prati senka, nažalost, rasprostranjenog i dobro poznatog društvenog fenomena – predrasude. Da li je zbog nesrećne sudbine ovog ostrva ili zbog sile, moći i kontrole SAD-a, ne znamo, ali nas interesuje: šta je, ili bolje rečeno, ko je, zapravo, Kuba???

Kuba biva otkrivena 17. oktobra 1492, godine, nakon čega biva okupirana i izrabljivana  od strane Španaca. U XIX veku počinju borbe za nezavisnost protiv španskih kolonijalnih vlasti. Ipak, tek intervencija Sjedinjenih Američkih Država u Špansko-američkom ratu konačno proteruje  Špance sa Kube.

A onda, kada bi mnogi pomislili da je tu kraj patnjama na Kubi, SAD okupira ostrvo i tu počinje njena dominacija i kontrola, koja i dan danas traje. Nova revolucionarna vlast na Kubi iz 1959. godine, kao i snažne veze sa Sovjetskim Savezom dovele su do pogoršanja odnosa sa SAD.

Raspadom Sovjetskog Saveza, najvećeg kubanskog trgovačkog partnera, Kuba doživljava težak ekonomski udarac, čiji su ožiljci i dalje i te kako primetni. Međutim, to nije bilo dovoljno, pa su Amerikanci proglasili trgovinski embargo protiv Kube, koji se odnosio pre svega na izvoz robe na Kubu, osim najneophodnijih sredstava za život, hrane i lekova. Zakonom su zabranjena putovanja Amerikanaca na Kubu, čime je turizam izuzetno pogođen.

Ipak, devedesete nisu svima donele zlo. Sredinom 90-ih godina, turizam odoleva krizi i postaje primarna grana ekonomije na Kubi i „srce kubanske ekonomije“. Varadero, Kajo Koko i Havana, najpopularnije kubanske destinacije, poslednjih godina donose ovom ostrvu više milijardi evra godišnje, jer se sve više ljudi u poslednje vreme odlučuje da uz Guantanamer uživaju u vožnji starim američkim automobilima, najčešće marke Ševrolet, čiji je izvoz po zakonu na Kubi  izričito zabranjen, a koji vam dopušta da osetite duh pedesetih u 21. veku. Kuba je poslednjih godina postala popularna i idealna destinacija za zaljubljene koji bi da svoje sudbonosno da izgovore na prelepim plažama, u raskošnoj prirodi, na gotovo netaknutim ostrvcima, ili da u istom ambijentu provedu svoj medeni mesec. Ipak, to nije dovoljno da se Kubi obezbedi život na koji je veći deo sveta navikao.

Cuban concept table of some related items

I dok mi već sigurno jednu deceniju ne možemo da zamislimo život u ovom modernom dobu bez interneta i računara, doba digitilizacije na Kubi je tek nedavno došlo, gde je, zahvaljujući podršci Venecuele i “socijalističkog daunlouda”, postavljen novi podmorski kabl dužine 1600 kilometara. Iako su do sada imali najsporiji internet na svetu, Kubanci se nadaju da će im podmorski kabl, povećati brzinu prenosa podataka za više od 3000 puta i  omogućiti da iz sveta saznaju mnoge stvari za koje oni ne znaju.

Da li je sve do sada pomenuto dovoljno da se Kuba pominje samo kada pričamo o plesu, plažama ili, najčešće, o nemaštini, nerazvijenosti, blokadi i siromaštvu? Da li je to ono što određuje vrednost jedne nacije, njenog duha i svega onoga što je čini?

Zašto niko ne pominje stopu pismenosti na Kubi, koja je iznad 97 %, isto kao u SAD-u, vodećoj svetskoj sili?  Zašto niko ne pominje Kubu kao svetsku silu u sportu? Ona to zaista jeste! Prisetimo se! Kuba nije slučajno zauzela  četvrto mesto na Olimpijadi u Moskvi 1980. godine, peto mesto u Barseloni 1992, osmo mesto u Atlanti 1996. ili deveto u Sidneju 2000! Imajte u vidu da su ovo rezultati samo sa najvećih sportskih događaja na planeti!

Koliko nas zna da je Kuba postigla najbolje rezultate u osnovnom obrazovanju u čitavoj Latinskoj Americi i na Karibima? Koliko nas zna da ta mala i nerazvijena Kuba pruža svojim mladima potpuno besplatno školovanje, od osnovnog do univerzitetskog nivoa? Koliki  broj nas zna da je većinsko stanovništvo Kube, zapravo, belo?

Zašto niko ne priča o razvoju medicine na Kubi i njenim lekarima? Setimo se humanitarne katastrofe na Haitiju, nakon razornog zemljotresa koji je usmrtio 250 000 ljudi, ostavivši bez doma njih milion i po. Dok su medicinske ekipe iz većine zemalja napustile Haiti već nakon dva meseca, oni koji su ostali i borili se do kraja, bili su kubanski doktori, koji su lečili 30 000 Haićana obolelih od kolere, što je oko 40% pacijenata pogođenih tom bolešću.

Koliki broj nas zna da Kuba ima jednog lekara na 170 pacijenata, čime je ova zemlja zauzela jednu od vodećih svetskih pozicija? Bolja je i od skandinavskih zemalja, i od Nemačke i Francuske, koje važe za  zemlje sa tradicionalno dobrom zdravstvenom zaštitom, a upravo te zemlje imaju samo jednog lekara na čak 300 pacijenata.

Koliko nas zna da Kuba izvozi medicinsku opremu zemljama svih kontinenata, da je upravo ona proizvođač petostruke vakcine, koja služi za imunizaciju protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja, hepatitisa B i bakterije Hemophilus influencae tip B?

Foto: Guliver Thinkstock

Trendi

Šta ti misliš o ovoj temi? Ostavi svoj komentar!

Tvoja adresa neće biti objavljena.