“Do promene dolazi onda kada čovek postane ono što jeste, a ne kada pokušava da bude ono što nije.”

Arnold Baisser

Ovo lepo zvuči. Nekako moćno, opuštajuće.

Zar ne bi bilo divno, za promenu, biti autentičan. Biti to što jesi.

Možda ste već negde pročitali ovu izreku, ili neku sličnu, oduševili se i odlučili da je primenite u svom životu.

Da konačno budete to što jeste.

I suočili se sa pitanjem- ko sam zapravo ja?

Šta zapravo znači „budi to što jesi“? Kako to izgleda?

Biti to što jesi znači živeti u skladu sa sobom i svojom istinom. Znači prihvatati i iskazivati svoje misli, osećanja, želje, potrebe…

tu dolazimo do problema- kako da znam da je to što mislim, želim, osećam autentično moje?

Da to nije nešto što me okolina toliko dugo ubeđuje da treba da bude, da sam poverovala da jeste tako?

Kako da znam da je ovo što želim zaista moja želja? A ne želja mojih roditelja?

Kako da znam da je ovaj strah koji osećam zaista moj strah, a ne posledica prethodnih loših iskustava…ili strah koji su mi preneli roditelji iz želje da me zaštite?

Šta ja stvarno želim?

Šta meni u ovom trenutku treba?

Živimo u društvu u kom biti svoj i autentičan nije baš na visokoj ceni. Mnogo je lakše pratiti unapred propisane smernice i ponašati se u skladu sa očekivanjima okruženja.

Mnogo lakše samo na prvi pogled. Jer život po automatizmu, život u neskladu sa svojom istinom je mnogo težak. I kad nije težak- prazan je. Nema istinskog osećanja životne radosti i poleta. Nema osećaja zadovoljstva i ispunjenosti.

Odgovori na sva naša pitanja su u nama, niko, bez obzira na diplome, titule, životno i profesionalno iskustvo- ne može da zna naše odgovore.

Logično pitanje je- kako da otkrijem svoje odgovore?

Da bismo bili to što jesmo potrebno je da redovno izdvajamo vreme da upoznamo sebe.

Potrebno je da budemo strpljivi sa sobom i puni razumevanja.

To možemo da radimo samostalno ili sa prijateljima.

Što više upoznajemo sebe i što više živimo u skladu sa sobom, skupljamo više dokaza da je to moguće, i da je život tada i lakši i lepši. Čak i kada su okolnosti objektivno teške.

I kako vreme prolazi, sve ređe se pitamo „ko sam ja i šta znači budi to što jesi?“ a sve češće osećamo zadovoljstvo i uživanje u životu. Sve češće osećamo da smo živi, da postojimo i da je to jedno predivno iskustvo.