Često u razgovoru čujemo izreke (koje ponekad i sami koristimo) nastale po uzoru na starogrčke legende, a ne znamo šta one zapravo znače, kao ni kako su nastale. Mislim da je pravo vreme da nešto saznate o njima.

Pandorina kutija

Svako malo čujemo kako je otvorena Pandorina kutija. Čim nešto krene kako ne valja, čućemo kako je kriva Pandora i njena famozna kutija. Prema grčkoj mitologiji, Pandora je bila žena titana Epimeteja, Prometejevog brata. Dakle, čovek koji je ljudima darivao vatru bio je po grčkom mitu Pandorin dever. Pandoru je po Zevsovoj zapovesti stvorio Hefest, kao kaznu upravo zato što je Prometej dao ljudima vatru s Olimpa. Pandora je iz radoznalosti otvorila posudu, kutiju ili škrinju, koju joj je darovao sam Zevs. Iz te posude izašla su sva zla i raširila se po svetu, a kad je tu posudu zatvorila, ostala je samo nada.

Tantalove muke

Tako se nazivaju najteže moguće patnje na koje čovek može biti osuđen. Takođe, taj izraz se koristi i kao metafora kada je neko blizu nečega za čim žudi, a to ne može da dobije. Izreka “Tantalove muke” potiče iz grčke mitologije i odnosi se na sudbinu Tantala, razmaženog sina vrhovnog boga Zevsa, koji je na surovi način kaznio svog sina koji je prezreo očevu ljubav i sve bogove. Zevs je odlučio da surovo kazni Tantala zbog njegove drskosti i nepoštovanja pa ga je bacio u podzemni svet i osudio da večno bude u smrtnom strahu i večno gladan i žedan. Tantal je stajao u bistroj vodi koja mu je dopirala do vrata, ali bi se povlačila kada bi pokušao da je pije, a iznad glave su mu visile grane prepune voća, koje bi se podizale kada bi pokušao da ubere plod. Pored toga, iznad glave mu je visila ogromna stena, koja je svakog trenutka mogla da padne na njega, zbog čega je on bio u večnom strahu. Zato se za nekoga ko je izložen velikim patnjama kaže da trpi Tantalove muke.

Sizifov posao

Tim izrazom označava se radnja koja ne daje nikakve rezultate, odnosno zamoran i težak posao bez smisla i svrhe. Prema grčkoj mitologiji, Sizif je bio Eolov i Enaretin sin, osnivač i prvi kralj Korinta, a poznat je po personifikaciji uzaludnog posla. Bio je najmudriji i najlukaviji čovek u Korintu, ali i pohlepan i sklon prevari, pa je ubijao putnike i goste. Odao je Zevsovu tajnu (da je oteo i silovao Aeginu, ćerku rečnog boga Asopa), a kada je Zevs naredio da ga okuju u paklu, prevario je Tanatosa, a zatim i Persefonu, i vratio se u Korint. Pošto nije hteo da se vrati u podzemni svet, Hermes ga je odveo na silu, a Zevs ga je za sve njegove prevare kaznio. Sizif je, zbog mnogih grehova, bio osuđen da u podzemnom svetu večno gura veliki kamen naviše kako bi ga postavio na vrh brda, ali svaki put kada bi stigao na vrh, kamena kugla bi mu izmakla i otkotrljala se u podnožje brda. Sizif je tako celu večnost bezuspešno pokušavao da postavi kamen na vrh brda. Na osnovu tog mita nastao je frazem Sizifov posao, koji se koristi da označi uzaludan posao ili besmislenu radnju, odnosno posao koji je mukotrpan i težak, a ne daje nikakve rezultate

Damoklov mač

Damoklo je bio jedan od najbližih i najpoverljivijih saradnika Dionizija Starijeg, vladara Sirakuze u staroj Grčkoj. Dionizije je bio veoma bogat i uticajan, živeo je u raskošnom dvorcu, i svi su mu zbog toga zavideli, a najviše Damoklo. Svoju zavist on je iskazivao na lukav način – hvaleći svoga gospodara, ističući njegove vrline i sreću koju su mu bogovi podarili da živi u blagostanju i izobilju i da vlada nad svima bez straha od bilo koga ili bilo čega. Međutim, Dionizije je znao koliko je teško vladati i da svakog vladara vrebaju brojne opasnosti, i to je u jednoj prilici na neobičan način stavio do znanja i Damoklu. Priredio je bogatu gozbu, a među gostima je bio i Damokle, koga je Dionizije postavio na svoje mesto i tako mu omogućio da bar jednom oseti zadovoljstvo neograničene vlasti i poštovanja. Za vreme gozbe Damoklo je iznad sebe ugledao oštar mač, koji je visio na tankoj konjskoj dlaci, preteći da se u svakom trenutku otkači i udari ga u glavu. Obuzeo ga je silan strah, a zadovoljstvo koje je dotad osećao zbog počasti koja mu je ukazana, pretvorilo se u užas. Tada mu je prišao Dionizije i objasnio da je taj mač simbol opasnosti kojoj je svaki vladar stalno izložen. Iz te priče nastao je izraz Damoklov mač, sa značenjem da svakome u svakom trenutku preti neka vrsta opasnosti.