Ko je bila prava Pokahontas?

Kćerka indijanskog poglavice, simbol mira između Indijanaca i Engleza, zasigurno jeste istorijska ličnost. Poslužila je kao inspiracija za jedan od najlepših Diznijevih crtanih filmova.

Ipak, njen život je bio nešto drugačiji nego na crtanom filmu i ne toliko bajkovit.

Život i susret Pokahontas sa kolonistima

Rođena je kao Matoaka, što na indijanskom jeziku znači „mala čigra“. U pojedinim spisima se navodi da je Pokahontas nadimak i da znači „neko ko je nemirnog duha“.

Sa druge strane, jedan od indijanskih običaja je bio da deca na rođenju dobiju jedno ime, a da ga zamene novim kada odrastu. Tako je indijanska princeza rođena kao Matoaka, a kasnije dobija ime Pokahontas.

Pripadala je plemenu Pouhatan, koje je naseljavalo teritoriju današnje američke države Virdžinije. O njenom životu pre dolaska engleskih kolonista skoro da ne postoje podaci – nešto više saznaje se na osnovu beleški i dnevnika koje je vodio kapetan Džon Smit.

Početkom XVII veka, na teritoriju Virdžinije se iskrcavaju Englezi sa ciljem da izgrade koloniju Džejmstaun. Pokahontas se tada, po prvi put, susreće sa ljudima drugačije boje kože i načinom razmišljanja.

U crtanom filmu, Pokahontas je prikazana kao devojka nemirnog duha koja čezne za novim i drugačijim stvarima umesto braka sa hrabrim ratnikom Kokoumom. Za nju su jedra brodova „čudni oblaci“, ali i poziv da krene u pustolovinu i otkrije nešto što na svojoj zemlji nije videla.

Kapetan Džon Smit

Iskrcavanje na teritoriju Virdžinije značilo je istraživanje okoline, ali istovremeno i spremnost na borbu sa Indijancima.

Kapetana Džona Smita, jednog od mnogobrojnih članova posade, uhvatili su ratnici iz plemena Pouhatan. U svojim beleškama naveo je da je u zatočeništvu proveo nekoliko nedelja i da je smatran trofejem.

Indijanci su svoje zarobljenike osuđivali na smrt, a takva sudbina čekala je i Džona Smita. Međutim, njega je sigurne smrti spasila upravo Pokahontas koja je svojim telom zaštitila njegovo i na taj način sprečila smrtonosni udarac.

Nakon toga, bezbedno se vratio u kolonizovano područje, a Pokahontas je često posećivala Džejmstaun i vojnicima donosila hranu.

Naravno, opis ovog događaja u prvobitnim spisima Džona Smita nije pronađen. On je dešavanja na tlu Virdžinije, po povratku, opisivao kao uzbudljiva i u par navrata naveo da je bio lepo prihvaćen od strane Indijanaca.

O Pokahontas i zarobljavanju nije pisao sve do njene smrti. Iz tog razloga veliki broj naučnika sumnja u istinitost ove priče.

Crtani film, međutim, prikazuje ljubav između Pokahontas i Džona Smita i njenu veliku želju da konačno prestanu sukobi između Indijanaca i Engleza. Za nju je to bio teži put, ali je njega izabrala i po svaku cenu želela da spreči dalje krvoproliće.

U stvarnosti, Pokahontas je imala svega 10 ili 12 godina kada se Džon Smit iskrcao na obale Virdžinije, dok je on imao 28. Shodno tome i njihov fizički izgled je bio drugačiji i nije bilo romantičnog upoznavanja. Upoznali su se onog trenutka kada je ona uspela da ga spase smrti.

Kompas Džona Smita, koji je Pokahontas pokazao pravi put, u stvarnosti je njemu poslužio da Indijancima objasni kako se orijentiše u prostoru i koje su to strane sveta.

Odlazak u novi svet

Pokahontas je odvedena u Englesku. Tamo je učila engleski jezik i promenila ime u Rebeka.

Godinu dana kasnije, Englezi su želeli da je vrate njenom plemenu kako bi postigli mir sa Indijancima. Međutim, Pokahontas nije želela da se vrati u Virdžiniju. U Engleskoj upoznaje Džona Rolfa, trgovca duvanom, za kog se udaje. Englezi su lepo prihvatili Pokahontas. Naročito je značajan njen veliki uticaj u pogledu mira između Indijanaca i Engleza.

Njena povezanost sa narodom i žrtva koju je bila spremna da zbog njega podnese, doprinela je da crtani film Pokahontas bude Diznijeva bajka sa tužnim krajem.

Ipak, pored mnogobrojnih razlika između crtanog filma i stvarnih događaja, jedna činjenica je nesporna – i Indijanci i Englezi su jedni druge, međusobno, nazivali varvarima i divljacima.

Razgovor između Džona Smita i Pokahontas u kome ona kaže da niko ne bi trebalo da se smatra divljakom jer drugačije razmišlja, u velikoj meri objašnjava zašto je ona bila omiljena među navodnim neprijateljima. Pokahontas je bila kosmopolita svog vremena.

Šta ti misliš o ovoj temi? Ostavi svoj komentar!

Tvoja adresa neće biti objavljena.