Pre pet godina rodila se ideja o konferenciji koja će biti posvećena tinejdžerima i tako je nastao čuveni “Teen Talk”, koji iz godine u godinu pomera granice.

Ove godine se družimo i razmenjujemo ideje, mišljenja, postavljamo pitanja i dajemo odgovore na njih 23. novembra u Domu omladine, u Beogradu. Pokrovitelj konferencije je mts i ponosni smo što ćemo zajedno sa njima pokušati da odgovorimo na mnogobrojna pitanja koja muče današnje tinejdžere.

Konferenciju će otvoriti ministar omladine i sporta, Vanja Udovičić, a tokom dana ćemo razgovarati o različitim temama, među kojima su: obrazovni sistem i dualno obrazovanje, cyber nasilje i njegove posledice, kada i kako preživeti prvi poljubac, vezu, seksualni odnos, ko su hejteri i zašto su danas toliko popularni, zamke bulimije, anoreksije i drugih poremećaja ishrane, kao i o virtuelnom svetu, društvenim mrežama, influenserima…

Kako pomno pratimo dešavanja vezana za tinejdžere nemile scene vršnjačkog nasilja opet su nam kao temu nametnule borbu protiv istog i zato će 23. novembra u Domu omladine sa nama biti i Aleksandra Martinović, direktora Srbija Danas koji je stoji iza projekta Drug nije meta.

 Predstavite nam projekat Drug nije meta.

– Drug nije meta je projekat usmeren ka borbi PROTIV vršnjačkog nasilja i borbi ZA drugarstvo. Drug nije meta je nastao kao rezultat odgovornog delovanja portala srbijadanas.com međutim nismo se zaustavili samo na tome već je osnovano i udruženje Drug nije meta koji kroz svoje aktivnosti radi na menjanju vrednosnog sistema među omladinom i vršnjacima. Kreatori smo Prve konferencije protiv vršnjačkog nasilja na kojoj smo oklupili više od 400 dece. Na istoj smo kroz panele i radionice ukazali na “rupe” u vaspitnom i prosvetnom sistemu, ali na mogučnosti rešavanja problema. Trudimo se da makismalnim zalaganjem damo podsticaj svima nama da budemo bolji prijatelji, te smo u cilju toga bili gosti osnovnih škola u kojima smo sa decom razgovarali o značaju prijateljstva, ali i o opasnostima nasilja koje može biti fizičko, ali i sajber i tom prilikom podelili više od 50.000 priručnika protiv vršnjačkog nasilja. Želja nam je da kreiramo društvo u kojima ćemo biti ambasadori drugarstva, a ne neprijateljstva. Sigurna sam da svi to možemo, ali samo zajedno!

Nemili događaj koji je opet pokrenuo pitanje rešavanja vršnajčkog nasilja naterao nas je da se zapitamo šta smo do sada uradili po tom pitanju. Šta vi kao neko ko radi na projektu Drug nije meta možete da nam kažete, ima li pomaka?  Šta je potrebno da svi zajedno uradimo kako bi se smanjilo vršnjačko nasilje?

– Bio je utorak kada je na zvaničnu FB stranicu Drug nije meta stigao snimak prebijanja devojčice iz Aranđelovca uz poruku majke da šalje ovo kako se isto ne bi desilo i nekoj drugoj deci. Snimak je bio isključivo poslat nama što ukazuje na poverenje koje smo stekli među roditeljima i decom. Mi smo zahvalni na tome ali i istovremno nesrećni jer  pored ogromnog našeg, ali i zalaganja drugih institucija, nismo napravili nikakav pomak već smo i dalje svedoci strašnih scena koja teraju na razmišljanje šta je sa svima nama i i odakle toliki bes. Potrebno je da svi ZAJEDNO delujemo i reagujemo ako želimo da se vršnjačko nasilje smanji. To je ozbiljan sistemski problem koji zahteva korenite izmene kako vrednosnih tako i zakonskih elemenata. Veliki je izazov pred nama.

Tokom rada na projektu verovatno ste stekli neku sliku o tome ko najčešće prijavljuje vršnjačko nasilje? Da li su to drugari, roditelji, škola…?

– Na nedavno održanom sajmu knjiga smo napravili anketu među 400 dece sa pitanjem “Ko bi bila prva osoba kojoj biste se obratili ukoliko bi postali žrtva vršnjačkog nasilja”. Odgovori su uglavnom išli u pravcu roditelja što je svakako očekivano, međutim, detaljnom analizom podataka došli smo do zaključka koji je porazavajujći, a to je da bi se većina dece pre obratila Internetu kada je reč o rešavanju problema vršnjačkog nasilja nego što je slučaj sa nastavnicima u školi. Dakle, svega troje od ukupno 400 dece bi nastavnika obavestilo o vršnjačkom nasilju i zatražilo pomoć od njega. To ukazuje na nepoverenje dece u nastavni kadar. Stvaranjem bližih veza kako među samom decom tako i među decom i nastavnicima utičemo na bolji i kvalitetniji ambijent u školi, a zdrav ambijent stvara zdravu decu i zdravo društvo.

I zato, ja uvek volim da kažem – bitan je puls srca, ali isto tako i “puls” duše.

Ukoliko i ti želiš da budeš deo publike, da aktivno učestvuješ u panelima, prijavi se na mail ivana.petrovic@color.rs.

Za više informacija posetite stranicu: www.color.rs/teentalk2017/

Foto: Srbija Danas