#mtsTeenTalk – dr Olga Hadžić: Dijetu propisuje za to kvalifikovana osoba

Pre pet godina rodila se ideja o konferenciji koja će biti posvećena tinejdžerima i tako je nastao čuveni “Teen Talk”, koji iz godine u godinu pomera granice.

Ove godine se družimo i razmenjujemo ideje, mišljenja, postavljamo pitanja i dajemo odgovore na njih 23. novembra u Domu omladine, u Beogradu. Pokrovitelj konferencije je mts i ponosni smo što ćemo zajedno sa njima pokušati da odgovorimo na mnogobrojna pitanja koja muče današnje tinejdžere.

Konferenciju će otvoriti ministar omladine i sporta, Vanja Udovičić, a tokom dana ćemo razgovarati o različitim temama, među kojima su: obrazovni sistem i dualno obrazovanje, cyber nasilje i njegove posledice, kada i kako preživeti prvi poljubac, vezu, seksualni odnos, ko su hejteri i zašto su danas toliko popularni, zamke bulimije, anoreksije i drugih poremećaja ishrane, kao i o virtuelnom svetu, društvenim mrežama, influenserima…

Na panelu “Kada hrana postane neprijatelj” jedna od govornica biće i  dr Olga Hadžić, specijalista psihijatrije i specijalista higijene, MediGroup Domovi zdravlja.

Sve češće se u medijima govori o poremećajima u ishrani tinejdžera. Da li je taj problem svake godine sve veći?

– Poremećaji ponašanja u ishrani predstavljaju, posle astme i gojaznosti, najčešći hronični zdravstveni problem u ovom uzrastu. Podaci govore da su u prethodnih nekoliko decenija u drastičnom porastu. Kad govorimo o poremećajima ishrane, važno je naglasiti da se radi o ozbiljnim psihijatrijskim oboljenjima sa značajnim telesnim posledicama koje potencijalno mogu i ugroziti život obolele osobe.
Najozbiljniji poremećaj iz ove grupe je anoreksija. Anoreksijom se naziva voljno uslovljeno smanjeno uzimanje ili odbijanje nekih ili svih vrsta hrane.
Anoreksija se najčešće javlja u drugoj i trećoj dekadi života (tri četvrtine anoreksija počinju pre navršene 25. godine), 10-12 puta je češća u ženskoj populaciji, ali se sve češće dijagnostikuje i kod mladića. Anoreksija težeg i dužeg kliničkog toka praćena je drastičnim smanjenjem telesne mase i ozbiljnim poremećajima zdravlja (i fizičkog i psihičkog) što je reakcija organizma na gladovanje. Stradaju svi organski sistemi, a nisu retki ni smrtni ishodi. Zato je važno govoriti o ovoj temi i ne zatvarati oči pred problemom i ne negirati ga kad se pojavi.
Bulimija je još jedan poznati poremećaj iz ove grupe oboljenja. Karakteriše ga prejedanje i izazivanje povraćanja posle prejedanja. Nastaje nešto kasnije i ima bolju prognozu.

Koji su najčešći simptomi poremećaja u ishrani i kako reagovati?

– Simptomi nastaju postepeno i u početku neprimetno. Kad je u pitanju anoreksija, unos hrane se smanjuje i po vrsti i količini. Patološki strah od debljine prerasta u ekstremno restriktivne dijete, često udružene sa vrlo intenzivnim fizičkim vežbanjem kako bi se utrošio navodni višak unetih kalorija.
Biološka predispozicija i psihološki konflikt uzrokuju personalne i ponašajne promene koje rezultiraju restrikcijom unosa hrane. Telo se doživljava kao krupno, veliko, debelo… neadekvatno i nezadovoljavajuće u odnosu na aktuelni modni diktat (vitko i mlado telo kao isključiv i jedini standard lepote).

Svaki put kad postoji značajan gubitak telesne težine koji je namerno izazvan (uporne dijete, izgladnjivanje, intenzivno i preterano vežbanje, namerno izazivanje povraćanja posle i najmanjeg obroka), strah od debljine, pogrešan doživljaj veličine sopstvenog tela, poremećaji u seksualnom funkcionisanju (gubitak libida), izostanak i prestanak menstruacije kod devojaka, kao i strah od nesposobnosti kontrole jedenja i gojaznosti, treba misliti na anoreksiju i tražiti stručnu pomoć.

Terapija zahteva vreme i udružene napore lekara, obolele osobe i neposredne okoline. Lakši slučajevi se savetuju o normalnoj ishrani, procesima rasta i razvoja, rizicima izmenjenog ponašanja po zdravlje i budući život. Psihoterapijski se obrađuju lični, porodični i socijalni konflikti, reaguje se i medikamentima. Ukoliko je u pitanju mlađa osoba, nužno je u proces psihoterapije uključiti i roditelje. Ne retko, za lečenje anoreksije potrebna je i hospitalizacija.

Tinejdžerke nas stalno pitaju da im preporučimo neku dijetu. A da li su dijete uopšte okej u tim godinama?

– Dijeta je medicinski strukturisan način ishrane koji ima terapijsku funkciju. Dijetama može da se postigne poboljšanje zdravlja u različitim aspektima. Neke od dijeta služe i korekciji telesne mase. Za osobe svih uzrasta, a naročito za tinejdžere gde rast i razvoj još uvek traju, dijetu propisuje za to kvalifikovana osoba. Dakle, dijeta se ne traži na internetu, novinama, kod frizera, prijateljice, u teretani… Mora da je uradi za tu svrhu obrazovana osoba jer je potrebno izvršiti merenja, uraditi određene analize, proceniti energetske potrebe i pažljivo proceniti potrebu za dijetom. I najvažnije, dijetom se ne sme ugroziti funkcionisanje organizma čak i kad postoji višak u telesnoj masi.
Kad mlada osoba ima zdravstveni problem (a to uključuje i prekomernu telesnu masu i gojaznost, ali i pothranjenost) nema smetnji da se primeni promenjeni režim ishrane koji je pod stručnom kontrolom.

Ukoliko i ti želiš da budeš deo publike, da aktivno učestvuješ u panelima, prijavi se na mail ivana.petrovic@color.rs.

Za više informacija posetite stranicu: www.color.rs/teentalk2017/

Foto: MediGroup promo

Šta ti misliš o ovoj temi? Ostavi svoj komentar!

Tvoja adresa neće biti objavljena.