Pre pet godina rodila se ideja o konferenciji koja će biti posvećena tinejdžerima i tako je nastao čuveni “Teen Talk“, koji iz godine u godinu pomera granice.

Ove godine se družimo i razmenjujemo ideje, mišljenja, postavljamo pitanja i dajemo odgovore na njih 23. novembra u Domu omladine, u Beogradu. Pokrovitelj konferencije je mts i ponosni smo što ćemo zajedno sa njima pokušati da odgovorimo na mnogobrojna pitanja koja muče današnje tinejdžere.

Konferenciju će otvoriti ministar omladine i sporta, Vanja Udovičić, a tokom dana ćemo razgovarati o različitim temama, među kojima su: obrazovni sistem i dualno obrazovanje, cyber nasilje i njegove posledice, kada i kako preživeti prvi poljubac, vezu, seksualni odnos, ko su hejteri i zašto su danas toliko popularni, zamke bulimije, anoreksije i drugih poremećaja ishrane, kao i o virtuelnom svetu, društvenim mrežama, influenserima…

Na panelu “Odrastanje pod pritiskom” jedan od govornika biće i Dragana Nešković,  psiholog, psihoterapeut u psihološkom savetovalištu Mozaik

Da li su današnji tinejdžeri pod većim pritiskom nego kada ste vi bili u tim godinama?

Odnos sa vršnjacima je oduvek veoma važna tema za svakog tinejdžera, skoro da i nema tinejdžera koji ne želi da se uklopi u društvo svojih vršnjaka, a sa druge strane da bude svoj, jedinstven i poseban. Večiti izazovi jednog tinejdžera! Potreba da budemo prihvaćeni, da “pripadamo nekoj ekipi” je snažna motivacija da preispitujemo svoje stavove, odluke i vrednosti. Otuda pritisak vršnjaka nije nova stvar, oduvek se mladi ljudi suočavaju sa njim. On se odnosi na različite aspekte, od toga kako se oblačiti, kako se ponašati, koju muziku slušati, u koje aktivnosti se uključiti, da li koristiti alkohol, cigarete, marihuanu, sa kim se družiti a sa kim ne…Pritisak vršnjaka može biti i pozitivan i negativan. Pozitivan je kada podstiče da se uče nove i raznovrsne stvari, razvijaju različita interesovanja i spoznaje osećaj samoispunjenja i zadovoljstva. Negativan je kada, tinejdžeri osećaju unutrašnji ili spoljašnji pritisak da se moraju ponašati kao “određena ekipa” i da ako na to ne pristanu biće odbačeni, maltretirani i izloženi nasilju.
Svakako da danas kada imamo neposredan pristup informacijama, stalnu prisutnost i dominantnost komunikacije putem Interneta, društvenih mreža i mobilnih telefona, a ne licem u lice, sve to značajno menja prirodu i načine na koje tinejdžeri doživljavaju pritisak vršnjaka. Mislim da nije pitanje da li ga ima više, već da su savremene tehnologije donele raznovrsnija sredstva pristisaka koji su intenzivniji i dešavaju se na klik, brzo se šire i da to utiče na doživljaj tinejdžera da “se ne mogu izvući iz toga” kao i na intenzitet njihove patnje.

Da li je ekspanzija moblinih telefona i duštvenih mreža učinila da pritisak postane veći?

U doba savremene tehnologije i socijalnih medija vršnjački pritisak dobija “novo ruho” i nova raznovrsnija sredstva. Često se govori o “virtuelnom pritisku vršnjaka” koje ima svoje specifičnosti: dešava se u bilo koje vreme, svakodnevno, prevazilazi okvire škole, uključuje veliki broj osoba, napada “kad god”, ne bira ni mesto ni vreme, brzo se širi i ostaje na online platformama kao neprijatan sadržaj gotovo zauvek. I upravo kad se “sve dešava na mrežama”, kad se sve meri lajkovima, “kada se sve postuje, sheruje, dokumentuje”, kada smo intenzivno izloženi online komentarima i oceni drugih, pritisak kome su tinejdžeri izloženi je direktniji i intenzivniji. Svedoci smo da je gotovo dovoljno par minuta da se kreiraju viber ili fb grupe mržnje prema nekom tinejdžeru, nekoliko klikova da se neko ucenjuju raznim sadržajima, da bude pod “užasnim” pritiskom koji uvek prati pishološki šok i trauma tinejdžera. Kada tinejdžer prepozna da je izložen negativnom pritisku ili zna nekog ko jeste, važno je da razgovara sa nekim u koga ima poverenje i ko može da pomogne u preduzimanju najefikasnijih koraka (roditelji, profesori, psiholog u školi…).

Odlazak kod psihoterapeuta i dalje je u društvu nešto o čemu je sramota govoriti. Šta mislite zašto je to tako i šta biste poručili tinejdžerima koji možda imaju neki problem, ali se dvoume da li odu bar na jedan razgovor?

U našem društvu dugo je dominiralo mišljenje da se kod psihologa ide po kazni ili kada je neko “drugačiji” ili mu nije “mnogo dobro” i da je to u svakom slučaju sramota. Istina je da odlazak kod psihologa ili psihoterapeuta nije nikakava sramota, blam, niti znači da je neko mentalno bolestan i da ga “čeka mesto na psihijatriji”. Ako slomimo nogu, idemo kod ortopeda, ako imamo zubobolju idemo kod stomatologa, ako smo depresivni, uznemireni ili nam je potreban neko da razgovaramo, idemo kod stručne osobe za te probleme – psihologa, psihoterapeuta. Primetno je da se danas stvari menjaju, sve više tinejdžera dolazi u naša savetovališta da potraži pomoć ili podršku u rešavanju problema (neuspeh u školi, uznemirenost, emocionalne teškoće, seksualni problemi, problemi u odnosu sa vršnjacima, porodicom…). Kroz razgovore sa psihoterapeutom tinejdžer će bolje razumeti sebe, ono što mu se dešava, sagledati moguća rešenja problema, naučiti kako da ubuduće sam rešava teškoće u kojima se nalazi. Uloga terapeuta je da kao neutralni odrasli sasluša, razume, podeli informacije, znanja i iskustva (uz obaveznu poverljivost sadržaja razgovora). Nekada, i sama prilika da sa nekim stručnim podeli svoj problem, da čuje da slične probleme imaju i drugi, predstavlja značajnu podršku za odrastanje tinejdžera. Ako tinejdžer oseća da ga nešto pritiska, da trpi, da ne pomaže to što priča sa prijateljima, da više ništa ne pomaže, uvek je opcija da potraži pomoć stručne osobe, iskorači iz “začaranog kruga” i ne bude više sam sa svojim problemima i patnjama.

Ukoliko i ti želiš da budeš deo publike, da aktivno učestvuješ u panelima, prijavi se na mail ivana.petrovic@color.rs. Ali požuri jer ostalo je još malo vremena do početka konferecije.

I da važna napomena učešće na konferenciji se ne plaća, a za sve goste smo spremili osveženje.

Za više informacija posetite stranicu: www.color.rs/teentalk2017/

Foto: Privatna arhiva