Pre pet godina rodila se ideja o konferenciji koja će biti posvećena tinejdžerima i tako je nastao čuveni “Teen Talk”, koji iz godine u godinu pomera granice.

Ove godine se družimo i razmenjujemo ideje, mišljenja, postavljamo pitanja i dajemo odgovore na njih 23. novembra u Domu omladine, u Beogradu. Pokrovitelj konferencije je mts i ponosni smo što ćemo zajedno sa njima pokušati da odgovorimo na mnogobrojna pitanja koja muče današnje tinejdžere.

Konferenciju će otvoriti ministar omladine i sporta, Vanja Udovičić, a tokom dana ćemo razgovarati o različitim temama, među kojima su: obrazovni sistem i dualno obrazovanje, cyber nasilje i njegove posledice, kada i kako preživeti prvi poljubac, vezu, seksualni odnos, ko su hejteri i zašto su danas toliko popularni, zamke bulimije, anoreksije i drugih poremećaja ishrane, kao i o virtuelnom svetu, društvenim mrežama, influenserima…

Na panelu “Kada hrana postane neprijatelj” sa nama će biti i Maja Petrović – Vitki Gurman.

Kako da mlade devojke prepoznaju da su upale u neku od zamki sa ishranom?

-Nemoguće je da svi pokažu iste simptome, ali ono što sam uočila u prepiskama na forumima i društvenim mrežama, kao i u pismima koje sam dobijala u inbox – devojke postaju opsednute brojanjem kalorija i veličinama porcija. Zatim, nakon jedne pročitanje knjige s receptima ili jedne blender-radionice, drastično menjaju stil ishrane i prelaze na nešto što im je servirano kao “zdravije” ili im deluje kao najstoža dijeta. Misle da jaka restrikcija nabrže rešava problem.
Takođe, prehrambene navike počnu da utiču na socijalni život negativno. Primer: ne jedem rafinisana ulja i ne unosim ih u kuću, ali kad odem u goste ne pitam domaćicu s kojim uljem je pekla pitu s mesom i šta je sipala u kupus salatu. Ne mislim će se nebo srušiti na glavu ako se smaže obrok koji sadrži “pogrešno ulje”, ili ako se neki obrok ne uklopi u odabrani stil ishrane. Ako prehrambene navike kvare prijateljstva, emotivnu vezu i rodbinske odnose, a to nije samo na 3-4 nedelje dok traje neka pažljivo odabrana dijeta – imam dobar savet: ozbiljno se zabrinite!
Prehrambene navike ne smeju ni da vas učine isključivim. Recimo, umem da spremim nešto što bih nazvala “kvalitetnim nezdravim”. To je hrana koja ima prazne kalorije, ali je domaća, brižno prpremljena i spada pod specijalitete neke od svetskih kuhinja. Eto, ručno pravim svoje raviole sa svežom tunom, u sosu od cherry paradajza i kapra. Jeste, tu ima belog brašna – ali je to poznata italijanska kuhinja, a hranu sam spremila od početka, s jako kvalitetnim sastojcima. Na takvu hranu gledam kao na hedonistički doživljaj i gastronomski užitak, jer ja hranu volim. Imam svoj režim ishrane – ali očito da taj režim nema mene.
Razumem ljude koji ne žele da piju sokove, jedu aditive, margarine, i slične stvari koje bih pre nazvala proizvodima, a ne hranom. Ali ne razumem ljude koji se plaše piletine sa mladim krompirićima. Problem je kada osoba počne da beži od prave hrane. One pitaju: “Da li smem jednu jabuku na ishrani s malo ugljejnih hidrata”. Odgovor je: “Ali dušo nisi se ni ugojila od te jedne jabuke. I nisi se ugojila za 2 nedelje – to je trajalo godinama. Zašto bi opšte želela da smršaš za 2 nedelje? Zar ti to već ne zvuči nenormlano i nemoguće?”
Jedan od najčešćih simptoma da je stvar otišla predaleko je kada osoba počne da se krije dok jede, a ozbiljan znak izgladnjivanja je izostanak cikusa. Dopisivala sam se s mladim devojkama kojima se ovo desilo. Kad su počele ponovo da jedu, sve bi bilo OK.

Koliko je opasno isprobavati “internet dijete”?

– Internet, kao internet – svi mogu da pišu svašta. Najgore je kad to radi osoba s titulom. Imate situaciju gde afirmisani nutricionista za internet portal napiše dijetu za dojilje od samo 1100 kalorija. Još uvek se pitam gde je ta osoba izgubila digitron i logiku? Imate i situaciju gde lekar nutricionista ima višegodišnji ugovor velikom kompanijom i reklamira njihov neistražen proizvod kao zdrav. Kamo sreće da su na internetu opasne samo napisane dijete i očigledni šarlatani. Okruženje je mnogo kompleksnije.
Za mlade, od tekstova na internetu, ipak su rizičnije radionice koje se na tom istom internetu reklamiraju. Teško će vas neko “preobratiti” uz tekst – ali u direktnom kontaktu to ide lakše. Biti samozvani i neškolovani “health coach” je danas jako isplativa (nazovi) profesija. Radionice koje drže takvi priučeni savetnici niču kao pečurke posle kiše i obično su to veganske radionice. A zašto veganske? Pa stavite prst na čelo! Sastojci za veganske radionice su jako jeftini. Takođe, nije potrebna oprema, sem jednog blendera ili daske i noža za seckanje salatica za brze recepte – pa tako možete da imate radionicu na livadi ili u garaži. Investicija u novi “biznis” je smešna. Savetovati nekome da drastično menja ishranu nakon jedne ili par ovakvih radionica je ravno katastrofi. Ne samo da mlada devojka nema znanja da drastično menja ishranu, nego to što joj se servira nije ni nazdravija ni jedina opcija. Ali ko nam je kriv kada decu ne učimo nutricionizam u školi? Ja mislim da je to opšta kultura i da bi moralo da bude obavezni deo školovanja. Ali očito da je neko misli da je bolje ostaviti klince da se u internet areni sami bore za istinu – pa koje se kako snađe.

Šta savetuješ kada je u pitanju internet, blogovi, Instagram profili različitih stručnjaka za ishranu – kako prepoznati ko je pravi i koga treba pratiti?

– Autori? Bežite od isključivih i onih koji znaju sve. Bežite od onih koji misle da je samo njihov stil života dobar i odgovor na sva pitanja, lek za svaku boljku. Bežite od onih koji su nelogični – pa i od nestabilnih autora čiji tekstovi od pre 1-3 godine ne podržavaju današnje stavove. Bežite od onih koji tvrde da su nešto izlečili samo hranom ili ne daj bože – jednom konkretnom namirnicom. Bežite od onih koji sebe nazivaju “savetnicima za ishranu” – neškolovanih koji će se usuditi da vam pruže papir s dijetom i za to uzmu novac. Uvek se oslanjajte na istoriju: šta su jele naše bake i deke u dobrim godinama, bez ratova, kada nije bilo TV-a? Odgovor na ovo pitanje, rešiće većinu dilema koje imate. Ne treba vam blender-guru, ne treba vam samozvani “health coach”, ne trebaju vam budalaština zvana “detox sokići”. Sve što vam treba je da se skoncentrišete na više izvora informacija, date sebi vremena da te informacije obradite i za to vreme jedete pravu hranu: namirnice a ne proizvode.

Ukoliko i ti želiš da budeš deo publike, da aktivno učestvuješ u panelima, prijavi se na mail ivana.petrovic@color.rs.

Za više informacija posetite stranicu: www.color.rs/teentalk2017/

Foto: Mladen Sekulić, Lepota i zdravlje