Pre pet godina rodila se ideja o konferenciji koja će biti posvećena tinejdžerima i tako je nastao čuveni “Teen Talk“, koji iz godine u godinu pomera granice.

Ove godine se družimo i razmenjujemo ideje, mišljenja, postavljamo pitanja i dajemo odgovore na njih 23. novembra u Domu omladine, u Beogradu. Pokrovitelj konferencije je mts i ponosni smo što ćemo zajedno sa njima pokušati da odgovorimo na mnogobrojna pitanja koja muče današnje tinejdžere.

Konferenciju će otvoriti ministar omladine i sporta, Vanja Udovičić, a tokom dana ćemo razgovarati o različitim temama, među kojima su: obrazovni sistem i dualno obrazovanje, cyber nasilje i njegove posledice, kada i kako preživeti prvi poljubac, vezu, seksualni odnos, ko su hejteri i zašto su danas toliko popularni, zamke bulimije, anoreksije i drugih poremećaja ishrane, kao i o virtuelnom svetu, društvenim mrežama, influenserima…

Na panelu “Moj prvi put” imaćemo priliku da čujemo i Sandu Stanković, psihološkinju koja nam dolazi iz Centra Katalista. 

Često pitanje koje nam tinejdžerke šalju je kada je pravo vreme za prvu ljubav, a mi smo ubeđeni da je to sve indivualno. Šta vi kao psiholog kažete na to?
– Ne postoji pravo vreme za prvu ljubav, to jeste individualno. Važno je i praviti razliku između zaljubljenosti i ljubavi – prve zaljubljenosti svakako dolaze ranije. Zaljubljenost podrazumeva leptiriće u stomaku, maštanje o nekoj osobi, i u paketu sa tim idealizaciju dečka/devojke u koje smo zaljubljeni. To znači da ne vidimo ili umanjujemo mane te osobe, i da joj pripisujemo i neke dobre osobine koje ona u stvarnosti nema. Za zaljubljenost nije uopšte potrebno da budemo u vezi sa datom osobom niti da je dobro poznajemo. Ljubav sa druge strane podrazumeva da imamo emotivni i psihološki odnos sa nekim, da sa tom osobom osećamo bliskost, da možemo da joj se poverimo i da se ona nama poveri, da je prihvatamo i da ona sa svim svojim vrednostima i manama čini sastavni deo našeg sveta.

Da li smo sazreli kao društvo da predmet seksualno obrazovanje postane sastavni deo nastave?
– Seksualnost je u našoj zemlji i dalje svojevrstan tabu. O seksualnosti se retko govori javno, otvoreno i nepristrasno, ona se i dalje često povezuje sa moralom pogotovo kada su devojke i žene u pitanju. O seksualnosti mladih se u javnosti priča ili u negativnom kontekstu ili u smislu rizika i štetnih posledica po zdravlje, kao da pozitivni aspekti ne postoje. Međutim, i dalje konzervativna klima u našem društvu ne treba da bude prepreka već samo dodatni razlog za uvođenje ovakvog predmeta. Sveobuhvatno seksualno obrazovanje je osnovno ljudsko pravo i upravo jedan od načina na koje se društvo razvija. I ono što je ključno, ono je jedan od preduslova da i mladi i odrasli u što većoj meri vode seksualni život na način koji doprinosi njihovoj psihološkoj i fizičkoj dobrobiti, i dobrobiti onih sa kojima stupaju u seksualne odnose. Seksualna needukovanost ne samo da uskraćuje ljude svih uzrasta za razne pozitivne efekte zdrave seksualnosti na individualnom psihološkom planu i u polju partnerskih odnosa, već može dovesti do značajnih negativnih posledica po mentalno zdravlje. Ove negativne posledice imaju posebnu težinu u tinejdžerskom uzrastu, kada smo najranjiviji i kada se formiramo kao ličnosti.

Da li su tinejdžeri i roditelji otvoreni u razgovoru o pubertetu, seksualnosti, promenama koje se dešavaju u tom dobu?
-Tinejdžeri su otvoreni prema onim osobama sa kojima se osećaju bezbedno, koje doživljavaju bliskim i u koje imaju poverenje. Od raznih faktora zavisi da li ovakav odnos može da se napravi između barem jednog roditelja i deteta. Roditelji često nisu potpuno otvoreni jer se plaše kakav efekat takvo otvaranje može da ima na tinejdžere, zaziru od priče o seksu sa svojojm decom i smatraju da to nije prikladno, ili i sami osećaju stid kada su seksualne teme u pitanju. Međutim, tinejdžeri imaju puno pitanja i nedoumica kada je seksualnost u pitanju i mislim da je jako važno da imaju barem jednu stariju/iskusniju osobu sa kojom mogu potpuno otvoreno da razgovaraju o seksu, postave bilo koje pitanje i iznesu bilo koji problem –to ne mora biti roditelj (može biti neki drugi član porodice, trener, psiholog, nastavnik). U svakom slučaju, na svima nama odraslima je odgovornost da napravimo iskorak i napravimo bezbedan prostor u kome tinejdžeri mogu da dobiju odgovore na svoja pitanja i sa nama da razgovaraju bez sramote i stida o svemu što ih zanima.

Ukoliko i ti želiš da budeš deo publike, da aktivno učestvuješ u panelima, prijavi se na mail ivana.petrovic@color.rs. Ali požuri jer ostalo je još malo vremena do početka konferecije.

I da važna napomena učešće na konferenciji se ne plaća, a za sve goste smo spremili osveženje.

Za više informacija posetite stranicu: www.color.rs/teentalk2017/

Foto: Privatna arhiva