Frida Kalo je nesumnjivo najpoznatiji i najuticajniji meksički umetnik. Živela je strastveni, koloritni život rame uz rame sa slikarima, pesnicima i revolucionarima. Iako se nikad nije nazivala učiteljem, možemo mnogo toga naučiti od nje.
Prigrlite ono što vas čini drugačijima, iako je ,,čudno’’
Frida sa svojim spojenim obrvama i dlakama na nausnicama nije bila ,,konvencionalno privlačna’’. Ako bi je kritikovali zbog toga, ona se ne bi obazirala, niti bi se trudila da menja sebe zarad drugih. Crtala je svoje spojene obrve i na autoportretima, imajući u vidu da je to ono što nju čini – Fridom Kalo. Našla je moć u samoprihvatanju, poručujući svetu da ju je nemoguće promeniti.
Život je vredan življenja, ma koliko bio bolan
Frida je imala težak život, obeležen stravičnim bolovima. Bolovala je od dečije paralize kao mlada, što ju je ostavilo sa jednom zakržljalom nogom. Sa osamnaest godina je pretrpela tešku nesreću, zbog koje je morala da nosi mider za kičmu do kraja života. Nijedan dan nakon toga joj nije prošao bez bolova.
Ipak, Frida je volela da živi. Godinama je bila vezana za krevet, pogled na dvorište njenog doma bio je njen jedini kontakt sa spoljnim svetom – a ipak se nije predavala bolu ili tugi. ,,Ja nisam bolesna. Slomljena sam.’’, pisala je u svom dnevniku. ,,Ali sam srećna što sam živa dok god mogu da slikam.’’
Cenite svoje poreklo
Fridin otac je bio Nemac, a majka Meksikanka domorodačkog porekla. Njena ljubav prema ovoj mešavini kultura je očigledna u svakom aspektu života – od njene umetnosti do smisla za stil i načina kako je uređivala svoj dom. Frida se ponosno oblačila u tradicionalnu meksičku odeću i njen dom je bio prepun predmeta meksičke narodne umetnosti.
Život je bolji u boji
Frida je volela boje. Kuća koju je delila sa meksičkim zidnim slikarom Dijegom Riverom bila je okrečena u upadljivu kraljevsko plavu boju. Crvena, narandžasta, zelena i žuta boja mogu se naći čak i u njenim najmračnijim radovima. Pored toga, oblačila je svetle boje i sekla sveže cveće iz svoje bašte ne bi li ga nosila u kosi. Fridin život, kolko god bolan, bio je energičan i pun smeha i vedrine. Ona je odabrala lepotu umesto tuge i boje umesto bola – iz toga svi možemo nešto naučiti.
Ne izvinjavajte se zbog svoje snage
Fridina (ne)čuvena rečenica bila je: ,,Rođena sam kučka. Rođeni sam slikar.’’ Ova žena je bila neverovatna. Preživela je mnogo više nego što bilo ko od nas može zamisliti, pa je ipak ostala jača nego ikad. Nije ćutala, nije se povlačila i nije brinula da će njena snaga, moć ili uspeh možda drugima biti zastrašujući. Nije se izvinjavala zbog svoje snage, svoje umetnosti, političkih viđenja ili seksualnosti. Nije ni morala. Jednostavno je bila to što jeste.
Frida nas uči da neustrašivo volimo. Da je bol neizbežan, ali da nas ne mora kontrolisati. Uči nas da budemo strastveni i da nikad ne gasimo vatru koja čini život vrednim življenja.
Foto: storify.com
Izvor: theeverygirl.com