PROBLEM: Stidljiva sam, nemam puno prijatelja jer svi misle da sam čudakinja. Povučena sam, mama kaže da govorim sve tiše. Imam jednu prijateljicu, govorim joj sve tajne, ali povredila sam je i od tada nema poverenja u mene. Rekla sam da ću se promeniti, ali onda mi opet sve prekipi, izvičem se na nju, pa mi je žao i tako sve ukrug. Skoro svakoga dana plačem zbog svog života, zbog svoje samoće i ružnoće (mislim da imam lepo lice, ali telo…). Ne mogu da prihvatim činjenicu da niko nije savršen. Često sanjarim o tome kako bi bilo da sam lepa i da sam u vezi sa simpatijom, da imam puno prijatelja i da mi je život savršen. Ali onda shvatim da se to nikada neće dogoditi i odmah počnem da plačem i, što je najgore, sve to držim u sebi…
SAVET: Muče te pubertetske brige, ali ne želiš sebi da pomogneš! Sanjariš o super životu, ali ne radiš ništa da on stvarno i bude takav! Tražiš sebi samo mane, proglasila si se ružnom, čudakinjom, a od plakanja, zatvaranja u sebe, sažaljevanja nema ništa! Za početak, prestani da vičeš na prijateljicu, ona to više neće trpeti. I pogledaj oko sebe: apsolutno niko nije savršen! Neće te smatrati čudakinjom ako se otvoriš, razgovaraš… Zajedničkih tema uvek ima: škola, muzika, izlasci. Koncentriši se na ono što voliš, izađi iz svoje ljušture. Neće se stvari promeniti preko noći, čeka te puno rada na sebi, ali i lep život!
Imaš li pitanje za rubriku “S.O.S.”? Pošalji ga na našu e-mail adresu hej@color.rs (u subject stavi “za S.O.S.”), a mi ćemo se potruditi da ti odgovorimo na sajtu ili u časopisu! Molimo vas samo da postavljate što preciznija pitanja, kako bismo mogli da vam pomognemo.