U susretu sa raznim životnim izazovima, usponima i padovima, ljudi su stvorili mišljenje da je život borba i da je pobeda glavni cilj. Smatram da život nikada nije bio zamišljen tako. Zašto bi Bog ili priroda stvorila ljude kao neprestane borce i svet kao mesto muke i nebrojanih zamki?
Stvarnost kao opšti pojam ne postoji, baš zato što ni mi nismo isti. Svako od nas ima drugačija iskustva u životu, pa samim tim i različita uverenja i poglede. Za mene život nije borba, zato što smatram da se borbom ništa ne postiže. Borili smo se protiv droge, prostitucije, alkoholizma, nasilja, terorizma… Da li smo išta iskorenili?
Negativan odgovor ne treba da iznenadi, zato što sve protiv čega se borimo i na čemu nam je pažnja i energija usmerena razvija i raste.
Borba, za mene nije način na koji bih volela da koračam kroz život. Naravno da ne treba očekivati da nikad ne naidjemo na problem ili prepreku, ali duboko verujem da su one postavljene u cilju našeg napretka i razvoja, a ne da bi nas obeshrabrile i pokazale da je sve uzaludno.
Ono što me motiviše jeste želja za uspehom i ostvarenjem snova, a to želim da postignem pozitivnim i kvalitetnim delovanjem. Želim da pažnju usmerim na ono što volim i što mi pričinjava zadovoljstvo, a da na negativne pojave reagujem tako što ih neću pospešivati i omogućiti im da prevladaju u mojoj svakodnevici.
Kada bi svako od nas radio sve u cilju svoje istinske sreće (bez ugrožavanja drugih), na ulicama bismo vidjali mnogo zadovoljnije ljude. Jer ljudi koji su uspešni nemaju potrebu da negativnom energijom pokušavaju da potisnu pojave koje nikome ne čine dobro. Osobe koje su ispunjene, znaju da svako ima svoje stavove i svoju istinu. Upravo zato nemaju potrebu da se bore i budu u pravu, već u miru i okruženi ljudima koje vole.
Saglasna sam da se treba zalagati za svoje snove, ali mi je borba pregruba reč za nešto što je tako lepo i prirodno za svaku osobu.
Naučili su nas da ne maštamo i da život shvatimo kao ozbiljnu stvar, lišenu bilo kakve igre. Zaboravili smo da kroz život koračamo bez briga, bola i frustracija, ali želim da verujem da to možemo da promenimo. Potrebno je samo da se podsetimo. U tom trenutku će se naši vidici proširiti, a mi prestati da se borimo, početi da uživamo u blagoslovima koje imamo i nastaviti da stremimo ka nekim novim željama i ambicijama.
Napisala: Natalija Paunović
Foto: Guliver Thinkstock