Studija pokazuje da su deca koja su se uz usvajanje gradiva bavila i fizičkom aktivnošću koja je za cilj imala da pojača efekat nastavnog procesa ostvarila znatno bolje rezultate iz matematike i spelovanja

Dodavanje vežbanja časovima u školi može da pomogne deci da imaju bolje ocene, naročito ako nastavni zadatak podrazumeva učenje napamet, kažu rezultati jedne male holandske studije.

Naučnici su radili sa 500 dece drugog i trećeg razreda, od kojih je polovina imala tradicionalne časove a ostali su se uz usvajanje gradiva bavili i fizičkom aktivnošću koja je za cilj imala da pojača efekat časova matematike i jezika.

Nakon dve godine, deca koja su imala fizički aktivne časove su imala znatno bolje rezultate iz matematike i spelovanja od vršnjaka koji nisu vežbali tokom časova.

,,Prethodna istraživanja su dokazala efekat odmora i pauza za fizičku aktivnost’’, kaže glavni autor studije Marijke Mullender-Wijnsma sa Univerziteta u Groningenu u Holandiji.

,,Međutim, mi smatramo da integrisanje fizičke aktivnosti u časove ima bolji efekat kod učenja’’, dodaje ona.

Da bi procenili potencijal vežbanja koje utiče na učenje, Mulender-Vijnsma i njene kolege su sastavili nastavni plan koji je odgovarao tipičnim časovima iz datog predmeta ali uz dodatak fizičke aktivnosti u okviru samog časa. Ovaj model su testirali u 12 osnovnih škola.

Časovi su podrazumevali stalno vežbanje i ponavljanje praćeno pokretima tela. Na primer, deca su skakala u mestu osam puta da bi rešila zadatak iz množenja 2 x 4.

Deca u grupi sa vežbanje su u periodu of 22 nedelje tri puta nedeljno u toku dve školske godine imala časove koji su uključivali i fizičku aktivnost. Takvi časovi su trajali 30 minuta i bili jednako raspoređeni na matematiku i spelovanje.

Na testovima iz matematike koji su zahtevali brzinu nije bilo mnogo razlike u rezultatima između ove dve grupe učenika nakon jedne godine fizički aktivnog učenja.

Ali nakon dve godine su deca koja su imala časove sa fizičkom aktivnošću ostvarila mnogo bolje rezultate na testovima iz matematike koji su zahtevali briznu u odnosu na đake koji su imali tradicionalnu nastavu. Razlika u periodu od dve godine je obuhvatila više od četiri mseca dodatnog učenja za đake koji su imali fizički aktivne časove, ističu istraživači u časopisu Pediatrics.

Kod druge vrste testa iz matematike koji je podrzumevao razumevanje lekcije, đaci iz grupe sa vežbanjem su bili bolji od vršnjaka i u prvoj i u drugoj godini studije. Nakon dve godine, grupa sa vežbanjem je imala ukupno četiri meseca dodatnog učenja.

Što se spelovanja tiče, nije bilo mnogo razlike između ove dve grupe učenika nakon jedne godine. Međutim, krajem druge godine su đaci koji su vežbali imali mnogo bolje rezultate na testovima i isto imali oko četiri meseca učenja više.

Ali izgleda da vežbanje ne utiče na čitanje. Moguće je da su fizičke aktivnosti korisnije za učenje koje podrazumeva ponavljanje, učenje napamet i vežbanje lekcija sa prethodnih časova, zaključuju istraživači.

Test iz čitanja je od đaka zahtevao da pročitaju što više reči za jedan minut – što se nije vežbalo na časovima u okviru ovog eksperimenta, navode autori. Časovi tokom studije su bili fokusirani na rešavanje aritmetičkih problema i spelovanje reči, gde su đaci koji su vežbali postigli bolje rezultate.

Ograničenje ove studije se ogleda u tome su da su delu boljih rezultata u grupi koja je vežbala tokom prve godine možda doprineli posebno obučeni nastavnici, ističu istraživači. Svaka škola je sama sprovodila testove, što je takođe moglo da utiče na rezultate.

Tim u okviru ove studije nije ispitivao zašto aktivnost tokom učenja pomaže. Kao što su mnoge druge studije pokazale, možda objašnjenje leži u tome da je vežbanje generalno korisno za mozak. Ili je vežbanje tokom procesa učenja doprinelo većem angažovanju pošto telo i mozak rade zajedno, pišu oni.
Nije jasno kako rezultati iz škola u Holandiji mogu da se pokažu u drugim zemljama gde đaci potiču iz raznovrsnijih rasnih, ethničkih i socijalno-ekonomskih sredina, piše Sara Bendžamin Nilon (Sara Benjamin Neelon) sa

Univerziteta Džons Hopkins sa kolegama u pratećem uvodnom članku.

Uvođenje fizički aktivnih časova kao novine za đake koji su navikli da sede u klupama, a samo vežbanje, moglo je da doprinese poboljšanju rezultata, kaže Bendžamin Nilon.

Neki od komentara su se bavili pauzama za vežbanje između časova a jedno od pitanja vezanih za fizičku aktivnost na času jeste da li ono može da odvrati pažnju od zadatog zadatka u određenim situacijama ili kod određenih đaka, dodaje ona.

,,Međutim, poruka koja se šalje roditeljima i nastavnicima jeste da fizički aktivni časovi mogu da predstavljaju nov metod za povećanje fizičke aktivnosti i poboljšanje školskih rezultata – i to istovremeno’’, kaže Bendžamin Nilon.

Izvor: www.scientificamerican.com

Foto: Guliver Thinkstock